Čudesni prostori drugačije stvarnosti

Priča o kineskim vrtovima otvara nam svetove za koje se može reći da nisu dovoljno bliski i poznati Zapadu. Šta je najvažniji smisao stvaranja vrtova u Kini?

Smisao vrtova zavisio je od vrste vrta. Tako istoričari govore o približno tri vrste vrtova. Veliki, ekstravagantni i egzotični vrtovi - koji obično obuhvataju nekoliko manjih vrtova, uobličenih u posebnim stilovima. Pripadali su caru ili visokim državnim službenicima, kasnije i veoma bogatim trgovcima.

Neki od carskih vrtova, nastalih pre naše ere, o kojima se zna samo na osnovu istorijskih zapisa, imali su pretenziju da sadrže i repliku neke vrste rajskog vrta, tj. ono što je taoistička legenda vezivala za jedno od ostrva besmrtnika.
Drugi tip su vrtovi uz hramovske komplekse, holove predaka, ili prirodni parkovi. Oni su posetiocu davali dodatni duhovni stimulans, nakon posete hramu.
Treći, najinteresantniji tip su vrtovi intelektualaca (učenjaka-literata, službenika u ostavci). Vrtovi učenjaka su predstavljali ambijent specifične ekocentrične kontemplacije koja je proširivala duhovne vidike, izvan vremena i prostora.

Vrt u Kini predstavlja posebnu stvarnost. Kakve svetove nam otvaraju pomenuti vrtovi?

Vrt je predstavljao posebnu stvarnost jer mu je bio cilj da svojom ambijentalnom estetikom one koji borave u njemu uvede u neku vrstu drugog sveta, drugačijeg i posebnog u odnosu na svakodnevnu stvarnost izvan vrta.
Prvu vrstu posebne stvarnosti nalazimo u carskim vrtovima, koji su na posetioce ostavljali utisak pre svega svojim veličinama i monumentalnošću. Carski vrtovi koji su se očuvali do 20 veka, postali su, sa ukidanjem dinastije, javni parkovi.
Vrtovi uz hramove su na određen način bili eho sakralnog ambijenta unutar hrama, dok su vrtovi učenjaka svojom ambijentalnom estetikom stvarali osećanje nadilaženja ograničenja svakodnevice. Reč je o ulasku u neku posebnu stvarnost, u kojoj čovek ostavlja za sobom uobičajene brige i ograničenja.

Čuli smo na Vašem predavanju da se u tu stvarnost može ući na više načina. Koji su to najvažniji ulazi?

Prvi vid prolaza - ulaza je sam vrt, kao celina. Drugi vid prolaza predstavljale su vodene površine - tj. jezera unutar vrta - u kojima se ogledao okolni ambijent, ali koji je bio i neka vrsta posebne stvarnosti.

Treći vid prolaza predstavljali su specifični prolazi koji su postojali na pregradnim zidovima unutar vrta, kroz koje se prolazilo-ulazilo u posebne delove vrta. Ti prolazi su imali različite simboličke forme.

Jedan tip prolaza, za koji se smatralo da omogućava čoveku da upostavi svoju celovitost kada kroz njega prođe, nazvan je mesečev prolaz i bio je pravilnog kružnog oblika..
Simbolika osmougaonog prolaza je povezana sa dijagramom pa-kua (osam trigrama i osam strana sveta), koji su označavali celovitost (tao) i usredištenje.

Kroz neki od ovih prolaza moguće je proći u drugi svet, u svet besmrtnika i vila, u neku drugu realnost - kao što je Alisa prošla kroz ogledalo. 
 Postoje i prolazi u formi deteline sa četiri lista, pošto se detelina i u kineskoj tradiciji smatrala znakom sreće, ali i elipsasti prolazi, kao i prolaz u obliku vaze i tikve.

Ko god prođe kroz usku kapiju ulazi u drugi svet, zatvoren i samodovoljan. To rajsko, savršeno srećno mesto je daleko od prostog sveta. Ono je smešteno u unutrašnjosti koja se simbolički vezuje uz nebeski svod u zatvorenom prostoru, poput pećine, ili čarobne tikve. Zbog svoje skrovitosti i drugosti, vrt se pojavljuje kao čarobna tikva u kojoj je čitav jedan univerzum.

Jedno od ostrva besmrtnih - koje predstavlja svet za sebe, celovit, nebeski i nedostupan običnim ljudima - zamišljano je kao tikva koja pluta morem. U Kini je postojala duboko ukorenjena asocijacija između rajskog, blaženog boravišta i tikve sa uskim prolazom-ulazom.