Srednjoškolci i književnost - Optimizam ili pesimizam

Kako srednjoškolci zamišljaju budućnost? Da li je utopija dosadna? Zbog čega su im zanimljivije distopijske knjige? Zašto se ovaj žanr ponovo „probudio“? Na ova i druga pitanja vezana za utopijsku i distopijsku književnost odgovorili su učenici beogradskih srednjih škola u emisiji „Čitanje dozvoljeno!“

Na pitanje kako zamišljaju društvo u budućnosti, učenici nisu bili optimisti. Odgovorili su da će ono biti puno pravila, dehumanizovano, sa „zatupljenim ljudima kako bi se lakše manipulisalo masom", društvo „u kalupu, sa načinom života koji se podrazumeva i razvijenom tehnologijom", a ljudi će „imati mikročipove u glavi koji će ih upućivati šta da rade". Pojedini su opisali društvo budućnosti kao svet bez resursa, emocija i ljubavi, a drugi misle da je čovečanstvo oduvek bilo „ u haosu". Učesnici su naveli i da „ako ovako nastavimo, stvari će biti jako loše", i da će društvo sigurno biti „gore nego sada". Smatraju da će roboti zameniti ljude u većini poslova, „jer to ubrazava i olakšava proizvodnju i smanjuje njene troškove". Ipak, pojedini misle da „ljudski mozak ne može da se stavi u procesor" i da „ne može robot da imitira ljudski intelekt, način mišljenja, pa i ljudske nesavršenosti."

Utopiju zamišljaju kao „savršenstvo", život u prirodi, mesto na kome su svi srećni, „rade koliko mogu, imaju koliko im treba", svi su zadovoljni i nema ratova. Pojedini su naveli da je utopija mesto na kome su svi slobodni, slobodno razmišljaju, pomažu jedni drugima. Jedna učesnica navela je da je zamišlja kao „našu zemlju u doba SFRJ, po pričama starijih". Takođe, većina smatra da utopija nije realna, i da tada ljudi ne bi ni bili svesni da žive u savršenom društvu. Sa druge strane, distopiju vide kao „mesto uništeno nečim". „nesrećno društvo", „propast čovečanstva u budućnosti", „opšti debakl", pesimistički pogled na budućnost.

Od najznačajnijih savremenih distopijskih dela, učenici su izdvojili „Paklenu pomorandžu" Entonija Bardžesa, Orvelovu „1984." i „Životinjsku farmu", Hakslijev „Vrli novi svet", a najviše njih pomenulo je „Igre gladi" Suzan Kolins i „ Divergentne" Veronike Rot. Samo jedan učesnik nije pročitao nijednu knjigu ovog žanra.

Priredila: Tatjana Cvejić

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.