Lekoviti peloidi

Peloidi imaju toplotno, mehaničko i prema mnogim autorima hemijsko dejstvo. Zahvaljujući relativno velikom toplotnom kapacitetu, slaboj toplotnoj provodljivosti i odsustvu konvekcije peloidi se kao termički medijum primenjuju na relativno visokim temperaturama od 42 do 44 stepena Celzijusova, pri čemu postepeno prenose toplotu na organizam.

Prema svom poreklu i osobinama peloidi se dele na razne vrste muljeva, sapropela, treset, vulkanske i izvorske peloide. "Kada su u pitanju lekoviti faktori prirodnih i veštačkih peloida, odmah treba istaći da je perspektiva Srbije, a naročito Vojvodine u tom pogledu jako velika i raznovrsna. Na površinskim kopovima, otkopavaju se najrazličitije gline po kvalitetu, koje mogu da budu osnova za spravljanje veštačkih peloida neorganskog porekla. Tu su još i stara rečna korita koja svojim sadržajem mogu da se koriste, kao organska osnova za nadgradnju i proizvodnju lekovitog blata. Prema svojim mogućnostima, karakterišu se banja Rusanda u Melencima i Palić", kaže mr Milan Tomić, diplomirani inženjer geologije iz Geološkog zavoda Srbije.

Aplikacije na pacijentima su lokalne i opšte. Kada se pacijent tretira opštim aplikacijama izbegavaju se se glava, vrat i predeo oko srca, zbog velike opterećenosti po kardiovaskularni sistem.

"Najčešće se koriste lokalne aplikacije na mestima kao što su šaka, podlaktica, lakat, koleno, stopalo, potkolenica. Lokalne kupke koje se takođe primenjuju, prave se tako što se peloidi mešaju sa običnom mineralnom ili morskom vodom u razmeri 3 prema 1 ili 1 prema 3, zavisi od indikacije i mesta koje se tretira na pacijentu", ističe dr Natalija Tatić specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

Kombinovane terapije 

Kako dr Tatić kaže peloidi se primenjuju tako što pacijent legne na deblju pamučnu prostirku preko koje su postavljeni najlon i tanja pamučni prostirka a potom se peloid nanosi u sloju od 5 do 6 santimetara. Zatim se umotava u sva tri navedena sloja koji su ispod pacijenta. Tretman traje između 15 i 20 minuta, dok je za to vreme pacijent u stanju mirovanja i relaksira se. Nakon toga se tušira vodom koja ima temperaturu od 36 do 37 stepeni. Zatim se oblači i odlazi u prostoriju namenjenu za odmor koji treba da traje od 30 do 40 minuta. Temperatura samog peloida iznosi od 40 do 42 stepena Celzijusa. Tretman je odvija u serijama od 12 do 18 nanošenja, a svakog drugog dana se pauzira. Ukoliko se tretiraju manji delovi kao što su šaka ili lakat, mogu seprimenjivati uzastopne terapije.

"Peloidoterapija se može kombinovati sa galvanskom strujom, kao galvano-peloido terapija. Na peloidnu masu, aplikovanu na ograničeni deo tela, direktno se stavljaju metalne elektrode. Takođe se primenjuje i elektroforeza tečne faze peloida - hidrofilna gaza se natopi rastvorom peloida dobijenim posebnim postupkom i stavi se u predelu obe elektrode",  dodaje dr Tatić.

Indikacije za primenu peloida su artroze, spondiloze, diskopatije, burzitis, psorijazni artritis, postraumatske kontrakture, usporenost stvaranja kalusa, distorzije, distenzije, stanje posle luksacija i fraktura, stanje posle povrede perifernih živaca, kod steriliteta i adeksitisa. Lekovitost blata je naučno dokazana, ali lekari upozoravaju da svaka primena mora biti sprovedena pod strogo kontrolisanim uslovima stručnjaka.