Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda...

Dugo vremena ta eterično lepa boja bila je nevidljiva ili je ondašnji ljudi nisu videli onako kako je mi danas vidimo. To je verovatno i razlog što su mnogi drevni jezici retko ili veoma kasno imenovali tu boju. Mnogi jezici nemaju posebnog naziva za plavu boju nego istom rečju imenuju plavo i žuto ili plavo i zeleno, ponekad čak sve tri boje zajedno.
U srpskom jeziku terminom plavo imenuju se dve boje koje su inače u tipičnom hromatskom opozitu, plava i žuta. Plavo, čije je poreklo u praslovenskom jeziku, izvorno znači svetlo, pa tako imamo plave oči, plavo nebo i plavu kosu. Za šljivu kažemo da je modra a za more da je sinje.

Egipćani su prva civilizacija koja je imala reč za plavu boju; povezivali su je sa nebom, svemirom i rekom Nil. Oni su tu boju koristili za verske obrede, ukrašavanje skulptura, slika u grobnicama i sarkofaga. Stoga su više od svih drugih civilizacija ulagali napor da proizvedu slikarske boje jer sem azurita, koji im je bio poznat, nije bilo dovoljno prirodnih pigmenata. Tako su sasvim slučajno proizveli i prvi sintetički pigment nazvan egipatsko plavo koji predstavlja silikat bakra i kalcijuma.

Eksperimenti su pokazali da taj pigment, izuzetno stabilan, višemilenijumskog životnog veka, ima neobično svojstvo da, osvetljen homogenom crvenom svetlošću, emituje infracrveno svetlo, te se veruje da će od njega u modernom dobu veliku korist imati biomedicina, telekomunikacije i laseri.

Dugo se vremena verovalo da je Egipat najstarija civilizacija koja je koristila plavi pigment za plavu boju, ali su nedavno u severnom Peruu pronađeni komadići tekstila obojeni indigo bojom starom između 6.000 i 6.200 godina.

Ali ovde se priča o plavim pigmentima ne završava.
Kolevka najplavljeg i najskupljeg pigmenta ultramarina jeste daleki Avganistan, poznat po poludragom kamenu lapis lazuli koji je u prošlosti vredeo više od zlata.

Dakle, od boje koja se u davnoj prošlosti nije primećivala, plava je kroz vekove postala najlepša, aristokratska boja. Postala je suparnica neprikosnovenoj crvenoj.

Srednji vek i renesansa plavu boju tretiraju kao toplu. Tek od 17. veka plava počinje polako da se „hladi", da bi u 19. veku konačno stekla status hladne boje. U ovom veku uvedena su i poboljšanja u hemiji koja su dovela do proizvodnje veštačkih plavih boja.

Devetnaesti vek donosi nam i tzv. kobalt-plavu i ceruleum, a vek ranije nastala je i pruskoplava. Francuski umetnik Iv Klajn, inače veliki ljubitelj ultramarin boje, u jesen 1956, kao rezultat rada sa jednim hemičarem, pronašao je veoma zasićenu, mat i potpuno upijajuću plavu boju, koju je nazvao najsavršenijim izrazom plave. Sa tom plavom, „internacionalnom Klajnovom plavom", ovaj umetnik je postigao svoj san. Plavi monohromi biće suština monohromnog slikarstva dvadesetog veka.

Boja ispunjava celokupan čovekov vidljivi svet. Zato predstavlja najvažniji likovni element u slikarstvu. Podseća nas na razna mesta, omiljena godišnja doba, a često označava i naša osećanja. Kad je svetla, plava boja je put sanjarenja, a kad potamni, tada postaje put sna. Označava istinu, intelekt, otkrovenje, mudrost, lojalnost, vernost, postojanost, čednost, plemenitost, mir... Takođe je i praznina, praiskonska jednostavnost i bezgranični prostor.

A može se reći da je boja samo ljudska iluzija.