Pređeni kilometri zbog ljubavi ili sigurnosti?

Henkova avantura nije prvi slučaj koji je pokazao da životinje poseduju neverovatne veštine. Pre pet godina, vrlo snalažljiva mačka Holi prešla je čak 320 kilometara da bi se vratila u kuću svojih vlasnika u Vest Palm Biču, pošto se izgubila dok je sa njima bila na putu dva meseca ranije. Neki su sumnjali u to da je mačka koja se pojavila na starom kućnom pragu zaista Holi, ali dilema je otklonjena pošto su očitani podaci sa implantiranog mikročipa.

Naravno, to su ekstremni slučajevi izgubljenih kućnih ljubimaca koji su našli put do kuće, ali navode nas da se zapitamo na koje načine životinje, posebno psi i mačke, to uspevaju da urade. Životinje verovatno koriste nekoliko strategija da pronađu svoj put.

Ne čudi što se psi u velikoj meri oslanjaju na čulo mirisa. Kada vetar duva u jednom pravcu, 18 kilometara i nije toliko velika udaljenost za psa sa dobrim njuhom. Ali osim ovakve „direktne linije mirisa", psi koriste i druge mirise kako bi utvrdili maršrutu povratka kući. To su mirisi koje je pas osetio na putu ‒ miris kante za smeće, određenih ljudi ili drugih životinja... Svaki od tih mirisa može pomoći psu koji traži, zapravo ‒ miris kuće.

Od kobasica do magnetnih polja

Nedavno su se dva šnaucera izgubila u gustoj magli u Velikoj Britaniji. Posle 96 sati potrage uz pomoć volontera i bespilotnih letelica (dronova), vlasnici pasa su odlučili da peku kobasice na mestu gde su psi poslednji put viđeni, izvestio je o tom događaju Telegraf. Vrlo brzo ‒ psi su dotrčali.

„Obožavaju kobasice", rekla je vlasnica pasa Liz Hempson. „Svake nedelje ih dobijaju za doručak, pa smo tako, kada je trebalo da izaberemo hranu po čijem će se mirisu možda psi vratiti ‒ izabrali baš kobasice", objasnila je Liz.

Mačke, s druge strane, za snalaženje u prostoru mogu koristiti magnetna polja baš kao što to ptice rade kako bi pronašle svoj put ka severu ili ka jugu.

U slučaju mačke Holi, naučnici smatraju da je pogodila put do okeana a da je onda, moguće koristeći svoj unutrašnji kompas, krenula u pravom smeru ka Vest Palm Biču. Tada je trebalo samo da nastavi stazom uz okean.

Koliko će ljubimac biti uspešan na putu povratka svojim vlasnicima zavisi i od samog temperamenta životinje. Pas koji putuje kilometrima da bi se vratio kući zapravo pokušava da se vrati svom vlasniku jer je veza između psa i čoveka veoma moćna. S druge strane, mačka koja se odluči na isti korak, verovatno se vraća vlasnicima jer se tako vraća poznatom okruženju.

Ipak, kada je reč o prelaženju velikih razdaljina, istraživači upozoravaju da se ne treba previše pouzdati u snalažljivost životinja jer i pored brojnih primera ljubimaca čiji je povratak bio vredan divljenja, ima mnogo i onih koji, nažalost, nisu uspeli da se vrate.

Priredila Maja Stojanović