Letači razvijenih čula

Krila slepog miša nastala su od izduženih prednjih nogu i skraćenih prstiju, palčevi su postali kandže a četiri koščata prsta na svakoj šaci izdužila su se. Upravo to omogućava slepom mišu da u tren oka promeni oblik krila. Mogu da se okrenu za 180 stepeni u prostoru manjem od polovine raspona krila. A krila su najrazličitijih oblika i veličina...

Kratka, široka krila im omogućavaju da ulove veoma pokretljiv plen u gustišu. Duga i uzana krila većih slepih miševa, kao kod leteće lisice, predstavljaju veliku pomoć na dugim letovima omogućavajući životinjama da za samo jednu noć pređu i do četrdeset kilometara.

Za prelaženje tolikih razdaljina važno je imati što manju težinu. Zato su kosti krila slepih miševa povezane izuzetno tankom opnom. Ona je tako tanka da se lako cepa. To je tkivo koje brzo zarasta ‒ obnavlja se deset puta brže od ljudske kože. Iako površina membrane izgleda glatka, ona je zapravo prekrivena hiljadama dlačica koje su skoro nevidljive golom oku. Ali one ne služe da slepom mišu bude toplije. U korenu svake dlake se nalaze majušne receptorske ćelije. One životinji pružaju detaljnu i trenutnu mapu leta. Položaj dlaka na površini krila omogućava tačno određivanje pravca kretanja vazdušnih struja. Životinje onda mogu da izračunaju kada da ubrzaju a kada da uspore, i prepoznaju turbulenciju koja bi ih mogla omesti.

Izuzetna građa tela, veoma lake kosti i tanka dlaka koja prekriva kožu krila omogućile su slepim miševima da vladaju nebom. Ipak, taj jedinstveni sistem za letenje traži izuzetno mnogo energije pa troše dvaput više energije u sekundi nego sisar slične veličine dok trči.

Neki pokreću krila četrnaest puta u sekundi samo da bi ostali u vazduhu.
To ubrza rad srca na neverovatnih osam stotina otkucaja u minuti. Za samo sat letenja, potroše deset procenata ukupnih zaliha energije. Da bi obnovili rezerve, slepi miševi moraju da nađu najkvalitetniju hranu na najefikasniji način. Mišići kojima pokreću krila pomažu im pri disanju. Dok lete, svaki dah se poklapa sa lepetom krila. Udišu dok spuštaju krila i izdišu dok ih podižu. Kad izdišu, ne troše skoro nimalo energije. To prekidaju samo kad se približe plenu. Tada emituju veoma učestale zvuke kako bi dobili mnogo detaljniju sliku svoje žrtve.

Ova tehnika za uštedu energije je toliko efikasna da šišmiš može da ostane u vazduhu dovoljno dugo da svake noći pojede više stotina insekata, što bi odgovaralo jednoj trećini težine njegovog tela.

Vampirski slepi miševi su jedini sisari koji se hrane isključivo krvlju. Ali to nije moguće bez nekih posebnih čula. Vampiri mogu da se hrane na svinji čak trideset minuta i da pritom popiju 25 mililitara krvi. Veoma efikasan antikoagulant u pljuvački obezbeđuje da krv neprekidno teče. Postoji samo jedan problem ‒ kad se zasite, slepi miševi su previše teški za letenje. Međutim, njihovi bubrezi rade veoma brzo i tako za samo nekoliko minuta obrade krv kako bi se odmah oslobodili viška tečnosti. Tako olakšani, brzo mogu da odlete.

Vrlo razvijena čula omogućavaju im da brzo obnove zalihe energije na iznenađujuće načine.

Pošto se zasite, moraju što pre da se vrate kući ili će brzo sagoreti svu energiju koju su prikupili. Oduvek je prava zagonetka kako iz noći u noć nalaze put do skloništa ili kako ponekad tokom migracije pređu i po dve hiljade kilometara. Njihova specifična anatomija i fiziologija omogućavaju im da lete, love i štede energiju. Tako su uspešni da čine dvadeset procenata svih sisara na svetu.

Priredila Tanja Čanić Mlađenović