Isti glasovi za iste pojmove

U studiji Univerziteta Kornel, istraživanje gotovo dve trećine svetskih jezika pokazuje da ljudi obično koriste iste glasove za imenovanje mnogih predmeta i ideja, bez obzira na jezik kojim govore. Ti pojmovi obuhvataju gotovo sve oblasti života, od delova tela, preko porodičnih odnosa, do sveta prirode.

„Ovi zvučni simbolički obrasci pojavljuju se iznova i iznova širom sveta, nezavisno od geografskog pomeranja ljudi i lingvistike jezika", rekao je Morten Kristijansen, profesor psihologije i direktor Kornelove laboratorije za kognitivna i neurološka istraživanja. „Čini se da postoji nešto u vezi sa ljudskim stanjem koje vodi ka ovim obrascima, ne znamo šta je to, ali znamo da postoji."

Na primer, u većini jezika reč za „nos" verovatno će uključiti glasove n ili o. „List" verovatno uključuje glasove b, p ili l. „Pesak" će verovatno sadržati glas s. Reči za „crveno" i „okruglo" verovatno uključuju glas r. „To ne znači da sve reči imaju ove glasove, ali odnos je mnogo čvršći nego što smo mogli i da pretpostavimo", rekao je Kristijansen.

Veze su bile posebno snažne za reči koje opisuju delove tela, što istraživači nisu očekivali. Tim je takođe utvrdio da se u određenim rečima izbegavaju određeni glasovi. Ovo je posebno važilo za zamenice. Na primer, reči za „ja" verovatno neće sadržati glasove koji uključuju u, p, b, t, s, r i l. Takođe, reč „ti" najčešće ne uključuje pojedine glasove poput u, o, p, t, d, k...

Kristijansen i njegov tim koji su činili fizičari, lingvisti i kompjuterski naučnici iz Argentine, Nemačke, Holandije i Švajcarske, analizirali su od 40 do 100 osnovnih reči u 62 odsto današnjih svetskih jezika i 85 procenata njihovih lingvističkih „loza".

Rezultati su „izazvali" jedan od osnovnih postulata lingvistike: vekovnu ideju da je odnos između zvučanja reči i njenog značenja ‒ proizvoljan.
U proteklih 20 godina, naučnici su, istražujući razne jezike, doneli uočljive dokaze da proizvoljnost nije nužna. Tako su, na primer, studije pokazale da će reči za male objekte na različitim jezicima verovatno sadržati visoke zvukove.

Istraživači ne znaju zašto ljudi imaju tendenciju da koriste iste glasove kako bi opisali osnovne predmete i ideje. Međutim, Kristijansen zapaža da su ti koncepti važni za sve jezike, a deca će verovatno naučiti ove reči ranije u životu. Ti signali, moguće, pomažu deci da usvoje jezik. „To verovatno ima veze sa ljudskim umom ili mozgom, našim načinima interakcije ili signalima koje koristimo kada učimo jezik. To je ključno pitanje za buduće istraživanje", istakao je.

Priredila: Tatjana Cvejić

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.