Disleksija i disgrafija ‒ kako ih prepoznati

Čitanje je psihofiziološki proces koji uključuje više različitih moždanih funkcija, odgovornih i za druge životne aktivnosti deteta. Disleksija može da predstavlja i teškoću u prostornoj, vremenskoj orijentaciji, praćenju uputstava, pamćenju reči i sadržaja. To kod deteta može da stvori stanje opšte dezorganizovanosti i dezorijentacije.

Dete s disleksijom brzo postaje svesno svojih teškoća, zbog čega pokazuje nesigurnost u razumevanju i pisanju teksta; često oseti nemoć dok piše sastav ili rešava test pošto ne može da se priseti određenih reči iz svakodnevne upotrebe. Tada troši vreme u traženju druge adekvatne reči kojom želi da zameni zaboravljenu. U težim slučajevima disleksije dete i pored dobre pažnje deluje zaboravno, zbunjeno i dezorijentisano, pa se dešava da ne dođe u određeno vreme na zakazano mesto, iako odlično poznaje lokaciju na kojoj je planiran događaj.

Prepoznavanje učenika sa disleksijom

Dete s disleksijom se suočava i s drugim teškoćama koje pored učenja otežavaju i ostale svakodnevne životne aktivnosti. Teži oblici disleksije uključuju probleme u pamćenju, snalaženju u prostoru i sl.

Teškoće koje mogu da ukažu na disleksiju:
‒ Dete ne povezuje glas sa savladanim slovom, pravi fonološke greške, zamenjuje glasove koji zvuče slično, zamenjuje slova kojima se označavaju slični glasovi.
Prisutna je izražena slabost kod slušno-verbalnog pamćenja pa dete najčešće ne može da ponovi zadati redosled od tri do pet reči ili slova.
‒ Dete, na primer, zna kako zvuče određena slova, ali ih zamenjuje sličnim (za ʼbʼ pokaže na ʼdʼ, za ʼđʼ pokaže na ʼćʼ, itd.).

‒ Na nivou slogovnog čitanja, neka deca s disleksijom uspeju da savladaju čitanje po slogovima u vrlo sporom tempu, u proseku deset reči u minuti.

‒ Često je prisutna zamena glasovno-slogovne strukture reči. Najčešće dolazi do zamene samoglasnika (na primer, više - vaše, roda - rade, baba - beba), zamene suglasnika sličnih po zvučnosti i nastanku (npr. kuva - duva - suva) itd. Istu reč dete pročita na različite načine, ponekad ispravno, ponekad pogrešno. U pokušaju da se ispravi, svaki put reč pročita drugačije.

Malo stariji učenici izbegavaju čitanje putem pokušaja, već se oslanjaju na sličnu zvučnost reči u rečenici, a ne na smisao i značenje reči (na primer, dna - dva; jednom - jedan; mraka - marka).

Od trećeg i četvrtog razreda, kod ovih učenika se smanjuje broj grešaka u zameni slova i pogađanje u čitanju reči je češće. Postoje i slučajevi kada dete tehnički dobro čita, ali nedovoljno razume smisao pročitanog. Važno je da se s učenicima stalno vežba čitanje nakon časova, tempom koji njima odgovara.

Disgrafija: brojne greške u pisanju, konstantno prisutne 

Disgrafija se javlja kada dete počinje da usvaja veštinu pisanja i najčešće traje tokom čitavog života. Učenici s tim problemom najčešće imaju uredan intelektualni status, dobar sluh i vid i dobro vladaju pravopisom maternjeg jezika. Disgrafija se ispoljava u mnogobrojnim i ustaljenim tipičnim greškama, koje se ne razlikuju od onih u početnom pisanju. Te greške su brojne i konstantno prisutne, bez obzira na vežbanje. Zaostajanje u pisanju ili usvajanju znanja iz ostalih nastavnih predmeta procenjuje se na oko dve školske godine.

Prepoznavanje učenika sa disgrafijom

Pored izostavljanja slova, slogova, dodavanja suvišnih slova ili slogova, zamene slova i slogova, problemi se mogu javiti i na nivou reči: pisanje nekoliko reči zajedno, rastavljeno pisanje reči, agramatičnost na morfološkom nivou i nivou građenja reči.
Kod prepisivanja rečenice ili pisanjem po diktatu javljaju su brojne i ustaljene greške.
Izostavljanje slova ili slogova ukazuje na to da učenik ne uočava sva slova i slogove u reči.
Dolazi do premeštanja slova, dete ne uočava red reči u rečenici ili dodaje suvišna slova.

Nestabilna veza između slova i glasa

Nije uspostavljena čvrsta veza između značenja i vizuelnog izgleda slova. Uzroci mogu da budu netačan izgovor glasova, opšta nerazvijenost govora, teškoća percepcije glasova, koja može da bude potpuna ‒ dete ne uočava određeni glas u reči ili uočava glas, ali ga prikazuje neodgovarajućim slovom.

Zamena sličnih slova može da bude uzrokovana nedovoljno razvijenom vizuelno-prostornom percepcijom ili otežanom kontrolom motorike u procesu pisanja; kod sličnih slova povlače se slični pokreti rukom pa dete ne uočava fine razlike u njihovom obeležavanju.

Pri perseveraciji slovo iz prethodnog sloga javlja se kao višak u sledećem slogu reči. Primer ʼdedojkaʼ umesto devojka, ʼiza zućeʼ umesto ʼiza kućeʼ.

Pri anticipaciji slova se pojavljuju pre vremena ‒ u slogovima ispred sloga u kome je slovu mesto: ʼdodaʼ umesto ʼvodaʼ; ʼbobaʼ umesto ʼsobaʼ.