Ljudska aktivnost drastično menja ponašanje životinja

Tokom prve polovine juna istraživački timovi sa univerziteta u Bristolu u Engleskoj i Univerziteta u Nju Delhiju u Indiji su analizirali 76 studija koje su tokom prošle decenije proučavale  promene ponašanja 62 vrste sisara na šest kontinenata - od oposuma do slonova, kao odgovor na ljudske aktivnosti poput lova, razvoja poljoprivrede i širenja gradova.

Studije su koristile različite tehnologije za praćenje životinja, od satelitske navigacije do kamera  u pokretu. Posmatrane vrste su tokom noći bile mnogo aktivnije nego pre nego što su ljudi počeli da ugrožavaju njihova staništa. Neki sisari su uvećali svoju noćnu aktivnost za čitavih 70 procenata, izveštava časopis  "Nejčer".

Tim je takođe zaključio da noćna aktivnost životinja nije samo rezultat ponašanja ljudi, već je pre u pitanju ugrožavanje staništa. Znači, jelen bi mogao postati aktivniji noću jednostavno zato što tada ne vidi vidi ljude u blizini, a ne samo zato što je njihov potencijalni plen. 

Ovakva radikalna promena mogla bi imati katastofalne posledice po životinjske vrste jer nije rezultat evolucije, nego prinude. Promena ritma života onih vrsta koje su aktivne danju može da smanji sposobnost da love i da se pravilno orijentišu, a u pitanje može biti dovedena i aktivnost noćnih grabljivaca. Radikalne promene se svakako kose sa evoluciojom koja se odvijala desetinama hiljada godina i to je činjenica oko koje se svi prirodnjaci slažu.

Prisilna promena navika može uticati na sve obrasce života, čak i ako životinje na taj način smanjuju interakciju s ljudima. Promena će sigurno smanjiti mogućnost opstanka životinja koje su bile predmet studije, kao i njihovu reproduktivnu sposobnost i to je činjenica o kojoj bi trebalo dobro razmisliti pre nego neka vrsta bude ugrožena mimo mogućnosti pomoći, kaže se u zaključku studije.

Priredila Nataša Goati Marković