Fenomenologija?

Reč je o terminu koji susrećemo često, svakodnevno, i to u najrazličitijim prostorima društvenih zbivanja, od nauke, preko medija, sve do samoga sporta („Fenomenalan goool!”). Dakle, fenomen bi trebalo da je nešto izuzetno, i uglavnom izvanredno.

Šta znači sama reč ʼfenomenologijaʼ? Potiče od starogrčke reči phainómenon, što znači ono što se pojavljuje, pojavljujuće, i logos, što znači učenje, nauka. Sam termin je prvi upotrebio u 18. veku nemački filozof i fizičar J. H. Lambert, Kantov stariji savremenik. I sam Kant upotrebljava termin fenomenologija, ali samo u spisu „Početne metafizičke osnove prirodne nauke", gde se pod tim podrazumeva učenje o iskustvenim pojavama, gde je važno znati značenje „pojave" i gde se ona ne može uzeti kao „stvar po sebi".

U svojoj „Fenomenologiji duha" Hegel ovaj termin razume kao metafizički prikaz svesti u njenom dijalektičkom kretanju, i to od čulne neposrednosti, pa do apsolutnog znanja. S druge strane, za Brentana (F. Brentano), fenomenologija je deskriptivna psihologija sa gledišta realistički shvaćene intencionalne svesti.

U tom obimnom, autorskom pristupu razumevanja fenomenologije, poglavito 19. veka, postaje razumljivo zbog čega Huserl uzima fenomenologiju kao stav, i kao metodu, zbog čega očekuje od fenomenologa „potpuni lični preobražaj" jer ona nije tek jedna filozofska teorija, ni „saznanje radi saznanja" te nema neki čisti naučni cilj; zapravo, fenomenologija predstavlja „svođenje prednaučnih i naučnih objektivizacija kao otuđenja od žive subjektivnosti na njihov izvor", dakle, zapravo vraćanje, redukovanje formalnog na konkretni, materijalni apriori, vraćanje samim stvarima iz kritičkog, filozofskog stava.

Nova (Huserlova, zapravo) definicija fenomenologije proizilazi iz konkretnosti, kao nauke o transcendentalnoj subjektivnosti. Njegova fenomenologija svoj put započinje svođenjem, redukcijom u prirodnom stavu datog sveta na subjektivnost koja zasniva sam svet i koja je vansvetska. Konstitucija sveta započinje iz transcendentalnog ega, kao procesa koji je suprotan od redukcije i koji je vezan za intencionalnost.

Cilj fenomenološke redukcije ne sastoji se u tome da pojave svodi na jedinstvo principa, već naprotiv, da za nepristrastan pogled „sačuva bogatstvo samodatih fenomena, kao što je cilj transcendentalne redukcije svođenja u prirodnom stavu datog realnog i objektivnog sveta na izvornu subjektivnost".

„Ako se stvari tek pošto su konstituisane pokazuju kao ono što su, onda nam to može izgledati kao pravo čudo i mi moramo pitati gde su granice konstitucije." (Huserl) Fenomenološka filozofija se javlja u situaciji „krize nauka", kada je u „fanatizmu objektivnosti" (Huserl, B. B. Libruks) zaboravljen izvor koji se nahodi u prekategorijalnom iskustvu „životnog sveta".

I za kraj (u ovom kratkom pokušaju skiciranja problema), ako savremena kriza nauke pogađa njihov temelj, kao i njihov smisao, onda fenomenologija, nasuprot matematizovanju „formalizovanju modernih nauka, što dovodi do njihovog obesmišljavanja i iskorenjenja, zahteva vraćanje subjektivnosti". Nasuprot objektivizmu, naturalizmu, scijentizmu, „fenomenologija zahteva prekategorijalno zasnivanje nauke u svetu života ‒ kao izvornom tlu nauke, zahteva osmišljavanje kao samoosvešćenje nauke putem doslednog razmišljanja ideje transcendentalizma".

Broj komentara 4

Pošalji komentar

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.