Nova saznanja o kretanju patuljastih galaksija

Otkriće predstavlja izazov za kosmologe, naročito za naučnike koji se bave učešćem takozvane tamne materije u formiranju i životu galaksija.

„Promaklo nam je nešto fundamentalno u razumevanju uloge tamne materije u životu kosmosa", rekao je profesor Oliver Miler sa Univerziteta u Bazelu.

Dosadašnje simulacije poznatog svemira temeljile su se na pretpostavci da su galaksije, galaktička jata i superjata povezani mrežom tamne materije ‒ nazvane tako jer se o njoj veoma malo zna a reaguje jedino na gravitacione talase pomoću kojih se otkriva.

Prema istraživanjima, najveća koncentracija galaktičkih struktura je upravo na mestima gde se presecaju niti mreže tamne materije.

Tako se smatra da patuljaste galaksije putuju duž niti mreže tamne materije poput kola na glavnom auto-putu, prema centru grada ‒ velikoj galaksiji. Tako, slikovito, tamna materija u svim pravcima povezuje galaktička čvorišta poznatog univerzuma.

Iz tih podataka proizišla je pretpostavka da se galaksije male mase mogu kretati nasumično oko velikih, za koje su gravitaciono vezane.

Nedavne studije galaktičkog susedstva dovele su u pitanje tu hipotezu. Eksperimenti i osmatranja pokazali su da i Mlečni put i susedna galaksija Andromeda imaju pratioce koji orbitiraju oko njih u istom pravcu u kome planete Sunčevog sistema kruže oko Sunca.

„Mlečni put i Andromeda su dobri pokazatelji da se dešava nešto neuobičajeno", dodao je profesor Miler. Naučnici se sada pitaju da li je ta pojava ograničena samo na te dve galaksije koje su deo lokalnog jata.

„Dalja istraživanja utvrdiće da li i kod drugih galaktičkih jata postoje slični fenomeni", zaključio je profesor Miler u intervjuu za časopis „Astronomi"(Astronomy).

Priredila Nataša Goati