Tajna Ćilibarske sobe

Na ceni zbog divne boje, ćilibar sam po sebi nije toliko vredan. To je fosilna smola nastala od praistorijskog drveća, starog između trideset i pedeset miliona godina. Međutim, u rukama veštih zanatlija ta fosilna smola može da se pretvori u jedinstveno blago, kakvo su bile ploče kojima je obložena poznata Ćilibarska soba. Za izradu te sobe utrošeno je neverovatnih šest tona ćilibara.

Da bi ta čudesna barokna soba od ćilibara bila napravljena, angažovano je na hiljade rudara i na stotine zanatlija.

Paneli od ćilibara obloženi su dragim kamenjem i zlatom, a na pojedinim mestima ugrađene su slike, mozaici i minijaturne skulpture.

Teško je i zamisliti koliko rada, znoja i mašte je bilo uloženo u stvaranje tog jedinstvenog umetničkog dela.

Izgradnja Ćilibarske sobe započeta je 1701. godine, za vreme vladavine pruskog kralja Fridriha Prvog, i trajala je punih deset godina. Soba se nalazila u okviru kraljevske palate u Pruskoj sve do 1717. godine, kada je Fridrih Vilhelm Prvi poklanja Petru Velikom u zalog prusko-ruskog savezništva u ratu protiv Šveđana. Ćilibarska soba je rastavljena, spakovana i preseljena u Sankt Peterburg. Po dolasku u Rusiju, ona je dva puta renovirana, a njena površina povećana.

Dvadeset drugog juna 1941. skoro četiri miliona Hitlerovih vojnika izvršilo je invaziju na Sovjetski Savez. Trebalo im je samo dve nedelje da stignu do Lenjingrada, bivšeg Sankt Peterburga. Dok su nacisti ulazili u Carsko selo, gde se nalazila Ćilibarska soba, kustosi su odlučili da prelepe tapete preko ćilibarskih panela i tako prevare uzurpatore. Međutim, nacisti su tačno znali šta traže. U dobro isplaniranoj operaciji, za samo trideset šest sati oni su je rastavili, spakovali u dvadeset šest drvenih sanduka i transportovali u Kenigsberg. Pod budnim okom nemačkog konzervatora, ukradene ploče su sastavljene i izložene u tamošnjem zamku.

Ćilibarska soba je najvećim delom i napravljena od ćilibara koji potiče iz kenigsberških rudnika. Kenigsberg je bio grad u Pruskoj i vekovima se nalazio na granici između dve velike kulture: nemačke, na jugozapadu, i ruske, na severoistoku. Više od trista godina taj grad je centar ćilibarske industrije. Posle Drugog svetskog rata, pripao je Sovjetima, koji su mu promenili ime u Kalinjingrad, kako se i danas zove.

Direktor muzeja je bio veliki zaljubljenik u ćilibar. On je proučavao istoriju ćilibarskih ploča i ostalih elemenata. Kako se bližio kraj rata, dobio je naređenje da sobu ponovo rastavi i skloni.

Ćilibarska soba je ponovo spakovana u dvadeset šest kutija i prema nekim izvorima preneta u podrum tvrđave, spremna za dalju evakuaciju. Grad je bombardovalo Britansko ratno vazduhoplovstvo i tom prilikom je uništen i muzej. Šta se dalje desilo sa Ćilibarskom sobom ‒ dugo je predmet rasprave.

Neki veruju da je svih dvadeset šest kutija uništeno prilikom bombardovanja. Drugi kažu da je blago preživelo bombardovanje, ali ne i vatre koje su podmetale sovjetske trupe. Treći tvrde da se nalazi u napuštenim rudnicima Poljske, četvrti da blago leži na dnu Baltičkog mora... Ne postoji saglasnost čak ni povodom godine kada je Ćilibarska soba nestala - da li je to bilo krajem 1944. ili početkom 1945.

Mnogi istoričari, ali i lovci na blago, pokušali su da reše tu misteriju. Bilo je veoma teško zamisliti da više tona ćilibara može tek tako da nestane. Smatra se da je Ćilibarska soba najveće izgubljeno umetničko delo na svetu. Zato će se potraga za njom nastaviti sve dok tajna originalne Ćilibarske sobe ne bude najzad rešena.