Prilagođavanje životinja i biljaka klimatskim promenama

Globalno zagrevanje je jedna od naizgled jasnih tema, ali malo ljudi zaista razume pravi karakter tog fenomena. Termin globalno zagrevanje mnogima je tek jedna od onih bezličnih formulacija pridodatih dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo nekih naučnika i ekološki osvešćenih fanatika. Sve učestalije vremenske nepogode ‒ ekstremne suše, požari ogromnih razmera, nezapamćene poplave i temperaturni poremećaji, zbog kojih je ponekad teško razlikovati jul od aprila i septembar od decembra ‒ praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim poremećajima i globalnom otopljavanju.

Biološka raznovrsnost je, između ostalog, i odgovor evolucije na te promene, kažu stručnjaci. Ali vrlo je paradigmatična priča o Nojevom kovčegu. Bog je pred klimatskim promenama rekao Noju ‒ „Spasi sve", a ne ‒ „uzmi ovcu i ostavi vuka". Dakle, čovek je, još u vreme nastanka Biblije, bio svestan da su mu važni i vukovi i ovce, tj. da mu je neophodan celokupan biodiverzitet.

Jedno leto nije potvrda da se klima menja, kažu stručnjaci, ali do sada su se obistinile, čak i u neuporedivo kraćim rokovima, sve „crne prognozeˮ naučnika o klimatskim promenama. Jedno istraživanje ukazuje da se proleće 2007. godine javilo 1,7 dana ranije nego 1954. godine. Insekti se javljaju ranije, ptice se gnezde ranije, biljke cvetaju i listaju ranije. Najnovija studija o takvim događajima pokazuje da su klimatske promene razvukle sezonu cvetanja u prirodi na 35 dana.

Veliko je pitanje da li se klimatske promene dešavaju prebrzo za većinu vrsta i da li će životinje i biljke biti sposobne da se prilagode.

Izveštaji o neočekivanoj adaptivnoj sposobnosti ugroženih leptira u Kaliforniji i korala u Tihom okeanu donose zrnce nade. Na drugoj strani, neki drugi stručnjaci kažu da dva izolovana naučna eksperimenta ne ublažavaju ideju o globalnoj ugroženosti. Ipak, naglašavaju koliko malo znamo o sposobnosti prirode da se izbori sa klimatskim promenama. „Većina modela koje ekolozi predstavljaju polazi od činjenice da nema prilagođavanja, što je suludo", kaže Ari Hofman, genetičar sa Univerziteta u Melburnu i dodaje da „organizmi nisu statični".

Pomorski ekolog Stiven Palumbi sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji testirao je toplotnu toleranciju korala Acropora hyacinthus. Ubacio ih je u posudu, a potom povećao temperaturu na 34 Celzijusova stepena. Nakon tri sata, samo 20 odsto pojedinačnih korala je izbacilo svoje alge, dok je 55 odsto korala iz slične, ali inače mnogo hladnije grupe, izbacilo svoje alge tokom testa. Godinu dana kasnije, izmerio je njihovu toplotnu toleranciju i našao je da je u velikoj meri poboljšana.

Palumbijev eksperiment je pomogao u sagledavanju mehanizama kojima se organizmi prilagođavaju. Pojedinačno presađeni korali su bili u stanju da se prilagode toplijoj vodi, bez promena u genima. Biolozi to nazivaju fenotipskom plastičnošću. Naučnici koji se bave tom temom jasno naglašavaju da evolucija i pojedinačna plastičnost neće spasti sve vrste. Klimatske promene se dešavaju prebrzo da bi neke vrste preživele.

Priredila: Milica Barjaktarević

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.