četvrtak, 28.12.2017, 07:16 -> 12:26
Izvor: RTS
Prilagođavanje životinja i biljaka klimatskim promenama
Globalno zagrevanje je jedna od naizgled jasnih tema, ali malo ljudi zaista razume pravi karakter tog fenomena. Termin globalno zagrevanje mnogima je tek jedna od onih bezličnih formulacija pridodatih dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo nekih naučnika i ekološki osvešćenih fanatika. Sve učestalije vremenske nepogode ‒ ekstremne suše, požari ogromnih razmera, nezapamćene poplave i temperaturni poremećaji, zbog kojih je ponekad teško razlikovati jul od aprila i septembar od decembra ‒ praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim poremećajima i globalnom otopljavanju.
Da li se klima ubrzano menja?
Jedno leto nije potvrda da se klima menja, kažu stručnjaci, ali do sada su se obistinile, čak i u neuporedivo kraćim rokovima, sve „crne prognozeˮ naučnika o klimatskim promenama. Jedno istraživanje ukazuje da se proleće 2007. godine javilo 1,7 dana ranije nego 1954. godine. Insekti se javljaju ranije, ptice se gnezde ranije, biljke cvetaju i listaju ranije. Najnovija studija o takvim događajima pokazuje da su klimatske promene razvukle sezonu cvetanja u prirodi na 35 dana.
Veliko je pitanje da li se klimatske promene dešavaju prebrzo za većinu vrsta i da li će životinje i biljke biti sposobne da se prilagode.
Izveštaji o neočekivanoj adaptivnoj sposobnosti ugroženih leptira u Kaliforniji i korala u Tihom okeanu donose zrnce nade. Na drugoj strani, neki drugi stručnjaci kažu da dva izolovana naučna eksperimenta ne ublažavaju ideju o globalnoj ugroženosti. Ipak, naglašavaju koliko malo znamo o sposobnosti prirode da se izbori sa klimatskim promenama. „Većina modela koje ekolozi predstavljaju polazi od činjenice da nema prilagođavanja, što je suludo", kaže Ari Hofman, genetičar sa Univerziteta u Melburnu i dodaje da „organizmi nisu statični".
Korali Tihog okeana
Pomorski ekolog Stiven Palumbi sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji testirao je toplotnu toleranciju korala Acropora hyacinthus. Ubacio ih je u posudu, a potom povećao temperaturu na 34 Celzijusova stepena. Nakon tri sata, samo 20 odsto pojedinačnih korala je izbacilo svoje alge, dok je 55 odsto korala iz slične, ali inače mnogo hladnije grupe, izbacilo svoje alge tokom testa. Godinu dana kasnije, izmerio je njihovu toplotnu toleranciju i našao je da je u velikoj meri poboljšana.
Palumbijev eksperiment je pomogao u sagledavanju mehanizama kojima se organizmi prilagođavaju. Pojedinačno presađeni korali su bili u stanju da se prilagode toplijoj vodi, bez promena u genima. Biolozi to nazivaju fenotipskom plastičnošću. Naučnici koji se bave tom temom jasno naglašavaju da evolucija i pojedinačna plastičnost neće spasti sve vrste. Klimatske promene se dešavaju prebrzo da bi neke vrste preživele.
Priredila: Milica Barjaktarević
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 1
Pošalji komentarzagrevanje nesto bas i nisam siguran
Rusi su pricali o zahlađivanju a ne zagrevanju. možda se dešava polarizovanje sveta na ekvatoru I podnevcima (22.3 stepena od ekvatora) zagrevanje a na polovima hlađenje. kako god. Zemlja je prepuna vode a voda ako se zagreje čuda pravi, kao što smo I videli. nisam siguran da nauka, koja "napreduje" svaki dan ima nekakvo konačno mišljenje o evidentnim promenama. Takođe masovno medijsko ćutanje o Kemtrejl avionima koji praveći barijumsko aluminijumski film na nebu proizvode sve moguće I nemoguće promene u "ne"prolaženju UV zraka na samu površinu zemlje dok se gornji slojevi atmosphere pregrevaju usled viška istih te tako staraju teško popravivu neravnotežu u visinskim temperaturama. jako je dakle mnogo ljudskih namernih uticaja na sve što se dešava. Industrija ne može nikako biti za to kriva. jednostavno u to je jako teško poverovati iako zagađenje iz Kine recimo preko Tihog okeana dokazano završava u San Francisku I Los Anđelesu... Zagađenje ne zagrevanje. tu se rade zamene teza. Ne pravi CO2 efekat staklene baste nego hemijski oblaci koje avionic namerno po nečijoj naredbi ispuštaju u visoku atmosferu. I o tome svi mediji cute!!! to nije dobro.