Šou, braća i farme

Stoga je sasvim izvesno pretpostaviti da će u budućnosti neki zanati, po sili istog principa, biti promovisani u umetnost. Bravarski zanat, stolarski, električarski, pa i vodoinstalaterski. Mnogi već i jesu.

No vratimo se izvorištu ‒ muzama. Premda ih mi smatramo primarnim simbolima estetskog duha, Heleni ih nisu locirali u sfere koje danas smatramo umetničkim. Najviše bi nas moglo iznenaditi uporno prisustvo Istorije na Parnasu (kao s platna Nikolaosa Gizisa). Prema Pauzaniju, prvobitno su postojale samo tri (tzv. starije) muze: Aoida, Meleta i Mnema, kćerke boga Zevsa i nimfe Mnemosine. Otkud istorija u estetici, otkud tako tesna veza između umetnosti i pamćenja?

Preskočimo to. Osnovno što treba reći je to da su Grci savršeno dobro shvatili kako je istorija zapravo literatura ili, po našoj današnjoj kvalifikaciji, umetnost. Pomoćne istorijske nauke mogu biti egzaktne isto toliko koliko i prirodne ili pomoćne umetničke nauke. Međutim, definitivan proizvod je plod literarnog poimanja sveta, pre svega zbog toga što drugog izlaza nema.

Neupitno je da naša stvaralačka dokumentacija predstavlja datoteku raznovrsnih podataka, i to samo onih nama bitnih. Naša predstava o svetu je rezultat selekcije, mogli bismo reći film koji sami režiramo, i to po scenariju koncipiranom na selekciji beskonačnog broja podataka.

(Srećna okolnost je što su scenariji kakvi su Trumanov šou, Veliki brat, /Životinjska/ farma, itd. koncipirana selekcija iz datoteke pojedinca ‒ kreatora, jednako maštovitog, koliko katastrofičnog, koji ne pretenduje da, na bilo koji način, upliviše u scenarija van svog; nesklonog manipulacijama, kao ni kreiranju sebi pogodne, paralelne stvarnosti. Ili možda, ipak...)

Globalno primenivši ovakav princip selektivne koncepcije, dolazimo do uzroka razlikovanja po geostrateškim, kulturološkim, etnološkim, etimološkim, i svim ostalim pitanjima. Iako su nastali na osnovu istog integralnog kompleksa činjenica, imamo situaciju da se (primerice) čak i elementarni udžbenici istorije svake od država duboko razlikuju, ne samo po duhu, već i po izboru činjenica.

Pa nam je posle toga ipak jasnije zašto je za stare Grke istorija, to jest memorija, oduvek bila u društvu umetnosti. Stoga što tamo gde su dva osnovna konstitutivna principa selekcija i interpretacija, uvek smo bar za nijansu bliži literaturi nego čistoj nauci.