Povratak (filosofskim ) korenima

Šta je onda ta sloboda i koje je njeno mesto u samom postojanju ljudskog bića? Može li on bez nje, i, najzad, koliko mu je sloboda ( svest o sebi) zapravo važna. Teško da ( u potpunosti ) odgovor na to može pružiti filosofija, nauka...možda umetnost? Ili... mistika?

Uprkos negativnom predznaku, mističari, ili bar pojedini među njima, ne samo da su dali zanimljive ideje o krajnjim i suštinskim pitanjima koje stoje pred čovekom, već su i direktno inspirisali priznate, klasične filosofe, pisce i umetnike, koji su razvijali ideje pojedinih mistika.

Jedan od njih je svakako i Jakov Beme ( Jacob Boehme, 1575-1624 ). On nije bio filosof, čak ni ( za ono vreme ) učen čovek. Bio je stolar. Poznat je njegov uticaj na mislioce toga doba, ne samo u Nemačkoj. Berđajev je pisao o Bemeu, i duboko razmišljao o njegovim idejama.

,, Njegova inspiracija ( Bemeova ) je bila Biblija, on nije bio učen filosof...upravo to mu je omogućilo da dođe do uvida do kojih je nemoguće doći pomoću filosofskih kategorija,, -N.Berđajev. 

Centralno mesto u Bemeovom učenju je Ungrund, može se prevesti kao bezdan-ponor. On nema osnove, iracionalan je, de facto - ništa i prethodi životu i kao takav on, Ungrund, nije stvoren od Boga. Možemo ga razumeti kao prvobitnu, meoničku slobodu nad kojom ni Bog nema uticaja. U Bemea se ovo učenje pojavilo u nastojanju da shvati tajnu slobode, poreklo zla, borbu svetlosti i tame. Shvatio je da te odnose nije moguće izraziti racionalnim kategorijama ( jer sam predmet ne pripada racionalnom prostoru) već fluidnom prostoru dubine duše.

,,Na taj način Ungrund je ništa, oko večnosti bez osnove, i ujedno sloboda, neosnovana, bezdana, nedeterminisana sloboda, ali to je ništa koje je ein Hunger zum Etwas - glad za nečim! I najzad, Beme govori da je sloboda suprotna prirodi, ali da je priroda nastala iz slobode. Sloboda je poput ništa, ali iz tog ništa nastaje nešto.Ono što je ključno u toj fluidnoj spoznaji jeste da biće predstavlja svet objekata koji je podložan racionalizaciji i može se izraziti saznajnim kategorijama, dok se sloboda ne potčinjava toj vrsti saznanja, ona ne pripada kategorijama objektivnog sveta.,,

Pravi i jedini medijum slobode je -duh!  Zapravo, jedini prostor slobode se nalazi u duhu. Tako da je ona ( sloboda ) i uslov za postojanje duha. Priroda ne zna za slobodu, ona poznaje samo determinizam. I najzad poredak slobode i poredak prirode su suprotstavljeni jedan drugom.

Nemoguće je glatko odbaciti Bemea i njegovo učenje.
Berđajev je to nedvosmisleno pokazao: Ideja slobode je centralna u hrišćanstvu. Bez slobode je nemoguće shvatiti stvaranje sveta, ni pad u greh, ni iskupljenje. Bez slobode nije moguće shvatiti fenomen vere. Bez slobode nije moguća teodiceja. Svetski proces nije moguć bez slobode.