Klimatske promene i popularna kultura

Među učesnicima je bila i špansko-američka umetnica Jolanda del Rijego, koja danas živi u Madridu. Ona je premijerno predstavila svoj novi rad „Triangulacije", deo serije mozaika „Triangulacije kroz naučnu komunikaciju". Reč je o trilateralnom projektu koji umetnošću, naukom i komunikacijom nastoji da probudi emocije i informiše publiku o klimatskim promenama.

U okviru serije umetnica je koristila priče i naracije autora, naučnih novinara iz celog sveta, a među tekstovima se našao i jedan naš ‒ „Evropu očekuju jake i uporne suše" ‒ objavljen na Internet portalu RTS-a.

Jolanda del Rijego je sedamdesetih godina u Americi postala prepoznatljiva po svojim grafikama. U poslednjih deset godina istražuje digitalne alate, nove tehnike i tehnologije, primenjujući isti kreativni postupak koji koristi u izradi grafike. Za četrdeset godina svog stvaralačkog rada, Del Rijegova je nekoliko izložbi posvetila pitanju životne sredine. „Za mene boje, kosine i trouglovi predstavljaju element krize i njen uticaj na životnu sredinu, dok apstrakcija prikazuje koliko su zaista kompleksne i uznemirujuće klimatske promene", objašnjava umetnica.

U svetu danas postoji potražnja za umetničkim delima popularne kulture koja se bave klimatskim promenama. Koliko takvi radovi podstiču publiku da promeni stav ili ponašanje ‒ pitanje je istraživanja koje je u toku. Lorejn Vitmarš, istraživač psihologije životne sredine na Univerzitetu Kardif u Velikoj Britaniji, veruje da umetnička dela posvećena klimatskim promenama mogu da izazovu jake emocionalne reakcije: „Postojanje ličnog elementa je ključno jer su klimatske promene, psihološki gledano, za većinu ljudi smeštene negde ʼtamo dalekoʼ u prostoru, vremenu i postojanju, pogotovu za one koji žive u razvijenim zemljama", kaže ona.

Umetničkim prikazivanjem klimatskih promena snažno se deluje na publiku, međutim, pitanje je koliko takav pristup može da utiče na svakodnevni život. U saradnji sa nekoliko umetnika, Vitmaršova je istražila utiske grupe ljudi o umetničkim radovima, uglavnom vizuelnim instalacijama posvećenim uticaju klimatskih promena na lokalnu sredinu. Polovina ispitanika je rekla da su radovi bili informativni, ali dalje razumevanje je izostalo. „Utisci posmatrača bili su vrlo opšti, nisu odavali njihov ličan odnos prema očuvanju životne sredine", rekla je Vitmaršova.

Tema umetničkog dela je ta koja ostavlja najjači utisak i ima moć da motiviše posmatrača. Ukoliko je inspirativan, daje dobre primere i predstavlja korisne akcije u cilju sprečavanja klimatskih promena ‒ publika može da prihvati poruku. „Takav pristup podstiče ljude da se angažuju i inspiriše akciju", zaključuje Vitmaršova.

Umetnička dela Jolande del Rijego svakako predstavljaju dobar primer povezivanja umetnosti, nauke i komunikacije u cilju podizanja svesti o važnom pitanju klimatskih promena.