Kako bez materice do željenog potomstva

Dr Mima Fazlagić je rekla za Internet portal Obrazovno-naučnog programa da naš zakon ʼne prepoznajeʼ pacijentkinje koje ne mogu ostvariti trudnoću ni na jedan od načina medicinski potpomognute oplodnje.

„Mali broj žena nema matericu. Najčešće je to posledica urođene anomalije, a ređe posledica oboljenja ili nesrećnog slučaja. Sa razvojem vantelesne oplodnje pojavila se mogućnost da žena sa zdravom matericom iznese bebu nastalu od jajne ćelije žene bez materice (ukoliko potonja ima jajnike koji produkuju jajne ćelije). Međutim, surogat materinstvo izaziva mnogo polemika i odobreno je u veoma malom broju zemalja", objašnjava dr Fazlagić.

Ni u jednoj zemlji Evropske unije nije dozvoljeno komercijalno surogat materinstvo. Ukoliko je osnov dobročinstvo, ta „uslugaˮ je dozvoljena u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Danskoj i Grčkoj.

Zakonodavstva Austrije, Nemačke, Švedske, Francuske, Mađarske i Italije zabranjuju ga u potpunosti. U našoj zemlji traje javna rasprava o Prednacrtu Građanskog zakona, koji bi trebalo da prihvati ili zabrani tu reproduktivnu metodu.

Prema rečima doktorke Fazlagić, u Srbiji je zakonom dozvoljeno čuvanje embriona, kao i doniranih muških i ženskih gameta.

„Veliki broj trudnoća ostvari se upravo korišćenjem doniranih reproduktivnih ćelija i embriona, ali za pacijentkinje bez materice to nema značaja. Surogat materinstvu se protive mnogi jer vide mogućnost zloupotrebe, što po mom mišljenju zakon može da uredi ‒ kao što je to uređeno u zemljama u kojima je dozvoljeno nekomercijalno surogat materinstvo".

Transplantacija materice ‒ drugo rešenje za ne tako mali broj žena bez tog organa ‒ izaziva niz etičkih i medicinskih nedoumica.

„Srce se presađuje već pedeset godina, a o transplantaciji materice govori se tek poslednjih nekoliko godina. Broj transplantiranih materica je pritom jednocifren, a same procedure se i dalje svrstavaju u kategoriju eksperimentalnih. Prepoznajemo medicinske prepreke ‒ uzimanje imunosupresivne terapije ima niz neželjenih efekata, postoji mogućnost odbacivanja organa u bilo kom trenutku tokom trudnoće, čime se žena dovodi u opasnost ", smatra dr Fazlagić.

U Švedskoj je od 2012. godine devet žena transplantacijom dobilo matericu. Njih pet je od 2014. g. uspešno iznelo trudnoću i rodilo dete. Operacije su bile deo studije kojom je potvrđeno da je takva procedura moguća.

Slična studija planira se u Velikoj Britaniji. U našoj zemlji prva transplantacija materice urađena je 26. marta u Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj između jednojajčanih bliznakinja.

„Tribinu četvrtkom po podne", Centar za bioetičke studije Univerziteta u Beogradu organizuje u saradnji sa UNESKO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.