Hirurgijom do pravog pola

Urogenitalnom rekonstruktivnom hirurgijom leče se mnogobrojna stanja i anomalije urogenitalnog sistema kod dece oba pola. Osim navedene primene, taj pristup predstavlja završnu fazu tranzicije transrodnih osoba.

Transseksualizam je stanje koje karakteriše neusklađenost rodnog identiteta osobe sa njenim telesnim polnim odlikama. Drugim rečima, transrodne osobe ne prihvataju svoje telo i primarna polna obeležja. Za njihovo lečenje neophodan je multidisciplinaran pristup, a hirurška rekonstrukcija predstavlja poslednji korak u procesu promene. Kod svih pacijenata uklanjaju se atributi aktuelnog pola i rekonstruišu genitalni organi željenog pola. 

„Prepoznavanje osoba sa tzv. rodnom disforijom danas je mnogo bolje zahvaljujući informacijama koje su nam na raspolaganju putem medija. Značajno je i prihvatanje transrodnih osoba i pružanje podrške od samog početka", rekao je prof. Đorđević.

Pristup lečenju razlikuje se u zavisnosti od uzrasta u kom je otkrivena rodna disforija. Najmlađi bivaju upućeni kod specijalista dečje psihologije i psihijatrije kako bi se njihovo stanje pratilo.

Kada je stanje prepoznato u adolescentskom dobu, različite škole preporučuju različite pristupe. Stručnjaci u Holandiji i Belgiji, na primer, zagovaraju hormonsku terapiju kako bi se zaustavio pubertet. Kako ističe naš sagovornik, tim Beogradskog centra za urogenitalnu rekonstruktivnu hirurgiju zastupa stanovište da blokiranje puberteta ometa normalan razvoj kostiju, srca i drugih organa i da na taj način može ugroziti zdravlje pacijenta.

Najosetljivijoj kategoriji pripadaju osobe koje još nisu dostigle zakonsku zrelost. Sa tretmanom mogu započeti tek kada napune 18 godina. Kako objašnjava profesor, te osobe osećaju da su odrasle, a bivaju bespomoćne jer ih zakon ne prepoznaje kao takve: „Uglavnom ne smeju da se ʼotkrijuʼ, plaše se diskriminacije. Danas je ipak lakše jer se takve osobe lakše poveravaju roditeljima sa kojima dolaze kod nas i traže savet".

Pored dva pisma preporuke od licenciranih stručnjaka kojima se potvrđuje prepoznato stanje rodne disforije, za promenu pola neophodna je hormonska terapija u trajanju najmanje godinu dana, kao i najmanje jedna godina života sa sekundarnim karakteristikama željenog pola. Tek onda se može pristupiti hirurškom lečenju.

Etička pitanja i dileme

Profesor Đorđević uočava četiri grupe bioetičkih problema, koje se mogu predstaviti sledećim pitanjima: kako raditi sa decom i adolescentima; da li se sme odlagati početak puberteta hormonskom terapijom; šta ako osoba nakon tranzicije shvati da je napravila grešku; kako omogućiti da se te osobe ostvare kao roditelji.

Osim toga, poslednjih godina urađeno je sedam uspešnih transplantacija materice, što otvara pitanje da li bi trebalo takav zahvat dozvoliti transrodnim osobama. I u Srbiji je urađena prva transplantacija materice 26. marta ove godine, u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Naš sagovornik očekuje da će se u bliskoj budućnosti prevazići teškoće i kod transplantacije muških genitalnih organa, što će otvoriti još etičkih pitanja i dilema.

Ipak, za transrodne osobe je najvažnije da procedurom promene pola dobiju mogućnost da žive kvalitetnim životom. Zahvaljujući hirurgiji u stanju su da obavljaju sve fiziološke funkcije.

„Beogradski centar za urogenitalnu rekonstruktivnu hirurgiju po ugledu je u samom vrhu u Evropi i svetu. Objavljujemo rezultate u prestižnim naučnim časopisima, učestvujemo u svim forumima i članovi smo svih vodećih odbora. Međutim, moj cilj je da se što više mladih kolega zainteresuje za ovu oblast i da se njome aktivno bavi", naglašava profesor Đorđević.