Internacionalna psihoanalitička konferencija „O mišljenju i granicamaˮ

Povodom organizovanja predstojeće Internacionalne psihoanalitičke konferencije, razgovarali smo sa Jasminkom Šuljagić, predsedavajućom Programskog odbora Konferencije i predsednicom Psihoanalitičkog društva Srbije.

Ona nam je predstavila teme skupa i ideje kojima su se vodili prilikom njegovog osnivanja.

Kojom temom će se baviti Internacionalna psihoanalitička konferencija u Beogradu?

‒ Tema ove konferencije, koju prvi put zajedno organizuje dvanaest psihoanalitičkih društava iz devet zemalja Evrope jeste „O mišljenju i granicamaˮ. Psihoanalitičko društvo Srbije je inicijator i domaćin ove godine, a konferencija će postati redovan psihoanalitički evropski događaj i organizovaće se svake druge godine u drugoj zemlji.

Zemlje organizatori imaju zajedničku istoriju, sa granicama koje su se menjale tokom te istorije, često na traumatičan način. Ovo je prilika da, kroz zajedničko polje naše profesije, zajedno razmišljamo o linijama razgraničenja i linijama ukrštanja. Takođe, tema se odnosi na individualne i transgeneracijske aspekte migracija, pitanja jezika, gubitaka i sećanja.

Pogled „iznutra i izvan psihoanalize" omogućiće nam da se bavimo i individualnim aspektima te teme, kako u individualnom razvoju i u unutrašnjem prostoru tako i u terapijskom odnosu.

Ko su učesnici i o čemu će oni govoriti na Konferenciji?

‒ Konferenciju otvara Jorge Kanestri, član Italijanskog psihoanalitičkog društva i predsednik Evropske psihoanalitičke federacije, temom „Razmišljanje o granicama između psihoanalize i drugih disciplina i između psihoanalize i realnostiˮ. Njegov diskutant je Đanina Miku, ranija predsednica Rumunskog psihoanalitičkog društva.

Drugo plenarno izlaganje bavi se unutrašnjom realnosti, granicom između dobrih i loših svetova u terapijskom odnosu, i pitanjem šta je lekovito u psihoanalitičkom tretmanu. Naš gost je Aleksandar Uskov iz Moskovskog psihoanalitičkog društva a diskutant Đovana Ambrosio iz Italijanskog društva.

Trećeg dana nas očekuje izuzetno zanimljivo i aktuelno izlaganje našeg višegodišnjeg prijatelja Džonatana Sklara iz Londona, koji će govoriti o sećanju i traumama u društvima, o Evropi u mračnim vremenima. Njegov diskutant je kolega i prijatelj iz Hrvatske Oleg Filipović.

Popodnevni deo programa baviće se granicama u individualnom razvoju, u ranom detinjstvu i adolescenciji, različitim oblicima teškoća i poremećaja u tom razvoju, kao i aktuelnom temom migracija.

Učesnici će imati priliku da pogledaju film „Enklavaˮ domaćeg reditelja Gorana Radovanovića, koji će biti naš gost, sa pratećim uvodom i diskusijom o filmu. U radu će moći da učestvuju velike grupe koja će se na drugačiji, više iskustveni način, baviti temom konferencije.

Šta organizatori žele da postignu konferencijom, uopšte, uspostavljanjem ovakvog foruma za stručnjake iz regiona?

‒ Uspostavlja se bliska saradnja među stručnjacima regiona ‒ time je i ovaj događaj, koji obeležava početak te saradnje, od ogromne važnosti, kako za nas iz iste profesije tako i za zajednicu kojoj pripadamo. Mogućnosti dijaloga se otvaraju na jedan novi i mnogo bliži način nego ranije, pronalaze se tačke susreta i zajedničkog promišljanja, što je i tema same konferencije.

Koji su gorući problemi savremenog doba po vašem mišljenju? Kako bi psihoanaliza mogla da pomogne u njihovom rešavanju?

‒ Reč godine koja je iza nas, na osnovu diskusija i istraživanja tima Oksfordskog rečnika, jeste post-truth ‒ „postistina". Pojam se odnosi na situacije u kojima činjenice imaju manji uticaj na formiranje javnog mnjenja od apelovanja na emocije i lična verovanja. Nešto šire, to uključuje zloupotrebu osećanja u cilju efikasnije manipulacije, pri čemu istina postaje nebitna i lako promenljiva.

Time se stvaraju unutrašnji i spoljašnji uslovi koji promovišu kulturu straha, kao i napad na specifično ljudske vrednosti: poštovanje života, ljudskih prava i slobode mišljenja, uključujući mogućnost kritičkog mišljenja i prava na vlastiti identitet.

Psihoanaliza, sa svojim naglaskom na slobodnim asocijacijama i slobodi mišljenja, može pružiti značajan doprinos u razumevanju tih mehanizama i efekata koje oni imaju na indivuduu i grupu, a time i u njihovom prevazilaženju.

Koje aktivnosti Psihoanalitičko društvo Srbije planira u narednom periodu?

‒ To je, najpre, tradicionalna Letnja škola psihoanalize koja će se ove godine održati u septembru, na Divčibarama, sa temom „Seksualnost i agresivnost savremenog dobaˮ; zatim, već tradicionalni ciklus predavanja naših analitičara u Biblioteci grada.

Planirana je saradnja sa Kinotekom ‒ filmske projekcije sa uvodom i diskusijom. Takođe, tu je i događaj sa zaista lepim i značajnim povodom ‒ obeležavanje godišnjice nastanka našeg prvog psihoanalitičkog društva, priprema konferencije i izložbe sa temom „Psihoanalitičko društvo Srbije 1938‒2018ˮ. Raduju nas sva predstojeća dešavanja i susreti sa beogradskom publikom i stručnjacima koji sve više učestvuju u njima.