Za dobar glas govori naglas

Mnogo je predrasuda o tome kako treba sačuvati i očuvati glasne žice. Ima pevača, naročito operskih, koji se pridržavaju raznih tehnika i metoda kako bi im glas ostao u dobroj kondiciji. Najčešće se može čuti kako su pre nastupa danima u karantinu, ne piju gazirano, prave koktele od žumanca, ne govore ili samo šapuću.

Možda zvuči apsurdno, ali šaputanje se nikako ne preporučuje onima koji žele da sačuvaju glas. U Rusiji je nedavno objavljeno istraživanje u kome su lekari poredili stanje glasnih žica pri šaputanju i pri običnom govoru. U tom istraživačkom poduhvatu učestvovalo je sto dobrovoljaca, a korišćen je vlaknasto-optički endoskop.

Učesnici su prvo brojali običnim glasom a zatim šapatom. Prema rezultatima istraživanja, kod većine učesnika glasne žice su tokom šaputanja bile tesno stisnute, a samim tim i napetije, te mnogo sklonije raznim oštećenjima.

Kako funkcioniše naš glas?

Možda zvuči neverovatno, ali naše glasne žice su sposobne da vibriraju u proseku od dve do tri hiljade puta u sekundi kada vazduh prolazi kroz grkljan. Tako nastaje zvuk. Glas obično „propada" kada površina glasnih žica nabubri.

Najčešći „krivci" za laringitis jesu virusi, ali glas možete da izgubite i kada ga previše naprežete. Kada su pod upalom, glasne žice ne mogu da vibriraju kao kada su zdrave ‒ tada se glas gubi ili postaje škripav, promukao.

Pored šaputanja, dobrom glasu šteti i vikanje. Mnogo toga zvuči značajnije i sugestivnije kada govorimo razgovetno, samouvereno, koristeći bogat fond reči.

Nema potrebe da vikanjem skrećemo pažnju na sebe ili da, što je možda još gore, govorimo tiho, sebi u bradu, poput osobe koja nema samopouzdanja. Možda je najpametnije da se držimo gesla: govori samo onda kada imaš šta da kažeš! Ne samo da će nam glas biti u punoj snazi nego ćemo biti i „na dobrom glasu".

Priredila Nataša Nešković