O Božinu Simiću, anonimni biograf (prvi deo)

Do formiranja Velike lože Srbije 1912. godine, loža „Pobratimˮ je bila pod zaštitom Velike lože Ugarske. „Ujedinjenjeˮ, osnovano 22. februara 1909, bilo je u sastavu Velikog orijenta Francuske. Velika loža Ugarske bila je u sistemu Ujedinjene Velike lože Engleske koja je bila u sukobu sa Velikim orijentom Francuske. Saradnja ta dva sistema je bila zabranjena. Loža „Ujedinjenjeˮ je formirana zato što Velika loža Ugarske nije htela, ili smela, da podrži Srbe u sukobu sa Austrougarskom oko aneksije BiH.

Ko su bili članovi lože „Ujedinjenjeˮ može se pročitati u dvotomnom delu Zorana D. Nenezića „Masoni 1711‒2010ˮ (Beograd, 2010. g., knjiga 1, strana 343). Navešćemo samo neka imena sa kojima je Božin Simić sigurno, na razne načine u raznim prilikama, bio u kontaktu: Slobodan Jovanović, Milan Gavrilović, Vasa I. Jovanović, Vasa U. Jovanović, Ljuba Stojanović, Vlajko Gođevac... 

Anonimni biograf

U tekstu koji je neko pisao za Ministarstvo inostranih poslova Titove Jugoslavije iznose se podaci koje je sam Simić napisao o sebi, ali ovde se pokušava stvar osvetliti iz „komunističkog" ili „revolucionarnog" ugla gledanja:

„... jedan od pokretača organizacije ʼUjedinjenje ili smrtʼ. (Godine) 1910. kao viđeni crnorukac rukovodi organizacijom na jednom sektoru fronta prilikom arbanaškog ustanka koji je doveo do pada mladoturske vlade. Arbanaški ustanak uglavnom su i organizovali crnorukci, da bi onemogućili odlučne mere Mladoturaka u pripremama za rat. Simić je takođe sudjelovao u Sarajevskom atentatu kao poverljiva ličnost Apisa. Još pred Solunski proces otišao je u Rusiju sa oficirima određenim za obrazovanje Dobrovoljačke divizije. Solunski proces zatekao ga je u Rusiji, a kada se na poziv vlasti nije odazvao da odgovara pred sudom za svoj rad kao crnorukac, bio je u kontumaciji osuđen na 20 godina robije. U Rusiji je bio dve godine kao komandant bataljona Dobrovoljačke divizije u Dobrudži.ˮ 

Skriveni putevi Božina Simića

Biograf ne popunjava praznine koje je Simić ostavio u autobiografiji. Verovatno je to i jednom i drugom odgovaralo. O sudbini avanturiste B. Simića dalje kaže:
„Pred kraj rata odlazi u Francusku, odakle se ponovo vraća za jedno izvesno vreme u Sovjetski Savez, gdje radi u jednoj arhivi i prikuplja podatke, interesantne za Srbiju. (Godine) 1922. odlazi opet u Francusku, gde živi oskudno - pomagan od svojih prijatelja u Francuskoj, kao i prijatelja crnorukaca iz zemlje."

Među njima je bilo mnogo i slobodnih zidara, već navedena imena ukazuju na odlične veze. No ni te veze mu nisu pomogle da izbegne probleme koji su ga čekali po povratku u „otadžbinu".

„Poslije smrti kralja Aleksandra vraća se u Jugoslaviju gde je odmah uhapšen i poslat u Kazneni zavod u Požarevcu. Uskoro je doživeo rehabilitaciju: pušten je iz zatvora i dobio je 300.000 din. kao nagradu za neisplaćene plate."