Budućnost biološke terapije u Srbiji

Biološka terapija predstavlja najnoviji i dosad najdelotvorniji vid lečenja zapaljenskih bolesti creva ‒ Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, kao i reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, te brojnih onkoloških oboljenja. Nažalost, biološki lekovi su izuzetno skupi i pacijenti ih zasad mogu dobiti samo preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Usled finansijskih poteškoća, često dolazi do njihove nestašice, a nagli prekid terapije može i životno ugroziti pacijente.

Hronične inflamatorne bolesti creva zahtevaju doživotno lečenje. Lekari se trude da odgovarajućom terapijom kontrolišu zapaljenje, uvedu pacijente u remisiju (mirovanje bolesti) i održavaju stabilno zdravstveno stanje. Pored terapije kortikosteroidima i imunosupresivima, pre nekoliko godina su se i u našoj zemlji pojavili inovativni, biološki lekovi.

Za razliku od kortikosteroida, koji se mogu koristiti vrlo kratko i u opadajućim dozama zbog mnogobrojnih neželjenih efekata, biološki lekovi imaju moć da umire i najteže oblike zapaljenja i da održavaju mirno stanje godinama ‒ zbog čega ih najugroženiji pacijenti doživljavaju kao spas.

Međutim, kao i svi „darovi najsavremenije tehnologije", i biološki lekovi imaju vrlo visoku cenu i često dolazi do njihove nestašice. Kada se najugroženiji pacijenti uvedu u lečenje biološkom terapijom, potrebno je da je primaju u kontinuitetu godinama, jer se u suprotnom (po prekidu terapije) bolest najčešće ponovo aktivira.

Ljiljan Đaković, predsednik Udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije (UKUKS), potvrđuje da pomoću bioloških lekova većina obolelih ostvari remisiju bolesti, što posebno znači onima koji imaju propratne efekte (fistule, kožne promene, stenoze) i mladima, koji se na taj način vraćaju aktivnom i kvalitetnom životu. Međutim, on naglašava da prekid terapije usled nedostatka leka može dovesti do naglog i nepredvidivog pogoršanja bolesti: „Često se završava hirurškom intervencijom koja vodi u trajni invaliditet."

Kako deluje biološka terapija

U razgovoru sa doc. dr Marijanom Protić, gastroenterologom KBC-a „Zvezdara", saznajemo koji se to poremećaji javljaju u imunološkim reakcijama pacijenata sa inflamatornim bolestima creva i kako na te nepravilnosti utiče biološka terapija.

Ako bismo krajnje pojednostavljeno pokušali da objasnimo ‒ kada nepoznata materija (bakterija, virus ili drugi strani antigen) uđe u zdrav organizam, imunosistem stvara antitela koja se vezuju za tu stranu materiju (npr. bakteriju) i uništavaju infekciju. Međutim, ljudi koji su genetski predisponirani, imaju vrlo burne imunološke reakcije i njihov imunosistem preterano reaguje čak i kada objektivna infekcija ne postoji. Usled Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa, sluznica creva izgleda upaljeno kao da je u pitanju npr. infekcija salmonelom, premda te bakterije nema u organizmu. Zato se u lečenju inflamatornih bolesti creva lekari trude da umanje tu „bezrazložnu" hiperaktivnost ćelija. Kako?

Otkriveno je da se na pojačano aktivnim ćelijama nalaze TNF alfa receptori (faktori tumorske nekroze) koji stimulišu čitav proces zapaljenja. U laboratoriji su pomoću kultura identičnih ćelija, „ćelijskih klonova", napravljeni složeni proteinski molekuli koji imaju strukturu antitela i napadaju izazivače upale ‒ receptore TNF alfa i blokiraju ih. Na taj način biološki lekovi blokiraju pojačanu aktivnost ćelija i smiruju upalne procese. Doktorka Protić navodi da se biološki lekovi koriste i za brojne onkološke bolesti jer imaju vrlo specifičan mehanizam, vezuju se samo za određene hiperaktivne ćelije i ne dovode do niza neželjenih efekata (kakve donosi klasična hemioterapija).

Neželjena dejstva

Novi načini lečenja traže godine istraživanja, i moraju da prođu kroz tri faze studije u kojima se dokazuje efikasnost i kratkoročna bezbednost lekova. Dr Marijana Protić objašnjava da se pre registrovanja lek prati četiri-pet godina, ali da se sva neželjena dejstva beleže i ažuriraju tek u kliničkoj praksi, kada lek uđe na tržište i pacijenti počnu da ga koriste.

Doktorka Protić je nedavno objavila studiju o pacijentima koji su razvijali psorijazu kao reakciju na biološki lek. Kada smo je pitali koliko su česta neželjena dejstva kod bioloških lekova, odgovorila je: „Između 7 i 10% pacijenata na biološkoj terapiji ima neki neželjeni efekat ‒ ukoliko je indikacija lošije postavljena, procenat neželjenih efekata je veći. Pre uključivanja terapije postoje ozbiljna testiranja jer ako ne prepoznate da pacijent ima latentnu tuberkulozu, velika je mogućnost da će pod biološkim lekom dobiti aktivnu tuberkulozu." Pored infekcija, koje se mogu pojavljivati kao posledica upotrebe leka, pominju se i kancerogena oboljenja, međutim, doktorka ističe: „Rizik od malignih bolesti nije povećan za sve pacijente do šezdeset pete godine. Uočena je minimalno veća učestalost limfoma kod mlađih muškaraca na kombinovanoj terapiji."

Ljiljan Đaković, kao predsednik Udruženja obolelih (UKUKS), ali i pacijent sa dugogodišnjim iskustvom lečenja od Kronove bolesti, smatra da je važno da pacijenti budu informisani o terapiji koju dobijaju, kao i da imaju poverenje u svog lekara. Kako bi se predupredile neželjene reakcije na lek, često se rade laboratorijske analize (nivo leka i antitela u krvi, quantiferon test, fekalni kalprotektin test i sl.), međutim, g. Đaković ističe da troškove tih ispitivanja pacijenti najčešće snose sami.

Bolesti o kojima govorimo zahtevaju mnogo snage, strpljenja, odricanja, a kako je među obolelima sve više mladih, prirodno je da žele da se što pre vrate normalnom životu i da zato razmišljaju o svim mogućnostima lečenja. Novi lekovi bude novu nadu, međutim, zahtevaju i određenu meru opreza. Stoga je važno da se oboleli upoznaju sa pozitivnim, ali i mogućim negativnim dejstvima terapije i da kroz razgovor sa drugim pacijentima i lekarima pokušaju da što objektivnije procene prednosti i rizike novih načina lečenja.

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 30. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње