Školska matematika

Brzina se ogleda u broju urađenih zadataka za određeno vreme ili u vremenu potrebnom za rešavanje istog zadatka od strane različitih učenika.

Trajnost može da se sagleda u odloženom proveravanju ranije stečenih znanja. Dubina se ogleda u tome da li učenik ume za sopstvene primene da transformiše znanja koja je stekao u školi. Ne moraju sve ove osobine biti ispoljene u istoj meri. Ako je samo jedna od karakteristika izražena u većoj meri, može se govoriti o postojanju matematičkih sposobnosti učenika.

Većina velikih matematičara svoju darovitost za matematiku ispoljila je u svojim ranim godinama. Međutim, u školskim uslovima, ta darovitost je zbog količine gradiva ili nesposobnosti nastavnika uglavnom prolazila neprimećeno. Ali darovitost je kao voda koja se ne može zaustaviti, na sreću, uvek neko otkrije talenat i onda se to kanališe na pravi način.
Potrebna je organizacija rada i iznalaženje efikasnijeg oblika rada sa darovitim učenicima.

Ukoliko se talenat ne ispolji i ne razvija u optimalnom uzrasnom periodu, može se desiti da zauvek bude izgubljen. Često se dešava a i eksperimentalno je dokazano da mnogi učenici koji su smatrani nesposobnim za matematiku, uspešno ovladavaju matematičkim gradivom samo ako se podvrgnu drugačijem matematičkom tretmanu. Diskusije, kreativan čas i razmene mišljenja pomažu da se gradivo prezentuje na najbolji način i da učenici dobiju volju i podsticaj,
kao i samopouzdanje u radu.

Uloga nastavnika

Veliki je učinak nastavnika, koji kod učenika mora da razvije interesovanje za matematiku, kao i strast za iznalaženje novog. Svaki zadatak, urađen na nov način, za učenike treba da predstavlja mali pronalazak. Velika je stvar i ako se učenicima omogući da iznalaze i postavljaju nove probleme, a sve to će razviti želju za bavljenjem naukom. Pored redovne nastave, za razvoj matematičkih sposobnosti dragocene su i slobodne matematičke aktivnosti u vidu časova zanimljive matematike, olimpijada, konkursa, matematičkih kvizova...