Da li smo spremni za neverovatna naučna otkrića

Radi kao naučni savetnik u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, kao profesor na Departmanu za fiziku Univerziteta u Novom Sadu i kao saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Oksfordskom univerzitetu. Objavio je više od stotinu naučnih radova i nekoliko knjiga, među kojima „The Astrobiological Landscape" (za Cambridge University Press) i „Global Catastrophic Risks" (sa Nikom Bostromom) u izdanju Oxford University Press-a (srpski prevod je u izdanju izdavačke kuće „Heliks" iz Smedereva).

Sa Milanom Ćirkovićem razovarali smo za portal RTS.

Zašto su istraživači usmerili pažnju na zvezde, crvene patuljke, niže temperature od Sunca? Kakva je zvezda TRAPPIST -1?

- Razlog je vrlo jednostavan: u pitanju su daleko, daleko najčešće zvezde. Negde između tri četvrtine i četiri petine svih zvezda u svemiru su crveni patuljci, pa je njihov astrobiološki značaj već samim tim očigledan. U tom pogledu, TRAPPIST-1 je tipična zvezda, zapravo znatno tipičnija od našeg Sunca.

Otkriće je izazvalo veliko uzbuđenje zbog toga što proračuni pokazuju da bi masa barem šest od ovih sedam planeta više odgovarala stenovitim nego gasovitim svetovima. Pored toga, tri planete se nalaze u „nastanjivoj zoni" - na udaljenosti od matične zvezde koja dopušta da voda bude u tečnom stanju, šta nam to govori?

- Još uvek ne previše, s obzirom na to da ima mnogo parametara koji definišu nastanjivost, a koje nije lako izmeriti sa međuzvezdanih udaljenosti. To što voda može biti u tečnom stanju ne govori nam još uvek da li vode zaista tamo ima - vrlo je moguće da je sva izgubljena tokom prvih nekoliko milijardi godina evolucije tog planetskog sistema. Takođe, nije jasno da li su i koje od novootkrivenih planeta u sinhronoj rotaciji, odnosno pokazuju uvek jednu istu stranu matičnoj zvezdi (slično kao što je Mesec u sinhronoj rotaciji u odnosu na Zemlju). Kada govorimo o crvenim patuljcima, kao što je zvezda u sistemu TRAPPIST-1, sinhrona rotacija ima i prednosti i mane: iako je na jednoj strani planete večiti dan, a na drugoj večita noć, te temperature shodno tome ekstremno variraju; moguće je pronaći umerene oblasti oko ruba osvetljene strane koje bi imale povoljne temperature za one vrste hemijskih reakcija koje očekujemo u živim organizmima.

Zahvaljujući naprednoj posmatračkoj tehnologiji, astronomi su do danas otkrili više od 3.000 egzoplaneta. O kakvim instrumentima je reč?

- U novije vreme to su najvećim delom orbitalne opservatorije, kao što su Kepler ili Spicer, mada naravno ne treba potcenjivati ni široki raspon novih i moćnih zemaljskih uređaja, na čelu sa VLT teleskopom Evropske južne opservatorije u čileanskim Andima ili Keck-ovim desetometarskim teleskopima na Havajima. Ne treba zaboraviti da otkrivanje planeta putem tranzita preko diska matične zvezde može da otkrije samo majušni podskup planetskih sistema koji su geometrijski povoljno postavljeni u odnosu na Sunčev sistem. Za ostale je neophodno i dalje koristiti daleko složenije metode - kao što su spektroskopske detekcije koje su ograničene brojnim faktorima (šumom ili posmatračkom neobjektivnosti).

Koje mogućnosti pruža naš teleskop Milutin Milanković?

- Svakako jako velike za ovu sredinu i nezanemarljive upravo u domenu dugoročnih studija, kakve su one koje dovode do otkrića ekstrasolarnih planeta. Teleskop Milanković svakako otvara novu epohu astronomskih nauka na ovim prostorima i treba se nadati da će za taj veliki projekat, koji bi bez plemenite i obimne pomoći Evropske unije bio potpuno neostvariv, naći više razumevanja; domaće institucije treba da podrže njegovo održavanje i efikasno korišćenje.

Koliko je značajna svaka međunarodna saradnja za našu naučnu zajednicu?

- Apsolutno ključna. Svedoci smo da se za nauku, istraživanje i razvoj, delove prosvete koji imaju istraživački potencijal, izdvaja ekstremno malo. Po dobijenim sredstvima iz budžeta, nalazimo se, nažalost, na samom dnu Evrope. Ne postoji nauka bez intenzivne međunarodne saradnje, ne postoje vredni naučni rezultati koji nemaju globalni značaj.

Svedoci smo da nauka neverovatno napreduje i dalje rezultate. Koliko su društva spremna da se prilagode tom progresu?

- To je centralno pitanje od kojeg ponajviše zavisi opstanak čovečanstva i svih njegovih vrednosti. U bukvalnom smislu reči se ostvaruje proročanska rečenica velikog Herberta Džordža Velsa: „Istorija čovečanstva je sve više trka između obrazovanja i katastrofe".