Šta je kapitalizam i zašto nam je potreban

Izdavačka kuća „Heliks" predstavila je knjigu koja baca novo svetlo na stare teorije o kapitalizmu. U vremenu u kome se kapitalizam često doživljava kao prauzrok svih problema i kriza sa kojima se suočavamo, autor knjige „Šta je kapitalizam?" pred svojim čitaocima sklapa kockice mozaika koji će nas podsetiti na to da su poboljšanje kvaliteta života, porast standarda, pad nezaposlenosti, preduzetnički duh, inovacije i stalni rast na svim poljima - generatori progresa moderne civilizacije.

U knjizi je predstavljena uspešna multidisciplinarna kombinacija ekonomske teorije, filozofskih razmatranja i istorijske rekonstrukcije slobode, i kao takva daje čitavom žanru „eseja u odbranu klasičnog liberalizma" novu dubinu, provokativnost i obuhvatnost.

Da napiše ovu knjigu, autora je podstaklo nerazumevanje termina kapitalizam, koje vidi u Srbiji. „Nekako vidim da su ljudi veoma neprijateljski raspoloženi prema svemu tome, ali da je to velikim delom zbog toga što se slabo razume šta je kapitalizam. U knjizi pokušavam da objasnim da to nisu nužno velike korporacije, nego da je kapitalizam jedan organski rast privrede, biznisa i rast društva u svakom pogledu", objašnjava Slaviša. Pomalo nesvakidašnjim postupkom, ali argumentovano, autor dalje insistira na tome da kapitalizam nije nikakav sistem. „Sistem ima konotaciju nečega što je uređeno, zamišljeno, dizajnirano... Kapitalizam nije to. On je nastao sam od sebe, on je pojava. Dakle, stavite ga u suprotnost sa, recimo, komunizmom koji je izmišljeni sistem. Kapitalizam se jednostavno dešava sam od sebe, kada ostavite ljude na miru. To je nešto što se, prosto, dešava", zaključuje Tasić. Moderno društvo i njegov progres neplanirani su proizvodi slobode, dok je sloboda sama neplanirani proizvod dugotrajne političke „anarhije". Nakon ovako postavljenog okvira za argument u korist slobode, autor nas dalje vodi kroz celokupni inventar ekonomske argumentacije za slobodno tržište.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodna tržišta, smatra da u Srbiji postoji velika netrpeljivost prema kapitalizmu, koja je delom nastala zbog kolektivističke prošlosti. On je istakao: „U tom smislu je ova knjiga i važna, jer govori o kapitalizmu kakav zapravo jeste. To je poredak koji je doneo najveći prosperitet u istoriji. Nema zemlje koja nema kapitalizam na ovaj, ili onaj način. Čak i Kuba koja je godinama odolevala, polako prelazi u kapitalizam."

Spontani kapitalizam

Slavoljub Tasić je bio student profesora Ljubomira Madžara, ekonomiste, koji smatra njegovu knjigu „neobičnom, vrednom i vanstandardnom". Profesor veruje da je Tasićevu argumentaciju nemoguće ne prihvatiti: „Kapitalizam je nastao spontano. On nije rezultat nekakvog planiranja. To je jedan način života koji izrasta sam od sebe, i koji najbolje odgovara nekim urođenim ljudskim sklonostima. Zasniva se na privatnoj svojini. Tasić ističe da se čak i kod novorođenčadi može primetiti jedan instinkt ka privatnoj svojini, ako mu npr. uzmete igračku ili flašicu sa mlekom. Ono počinje da protestuje. On dalje govori o determinantama tehničkog progresa i privrednog rasta. Privredni rast i odgovarajuća institucionalna struktura kapitalizma koja ga je podržala nisu nastali planski, nego kao kolateralni rezultat nekih drugih stvari. Kao rezultat evolucije nekih moralnih vrednosti i vrednosnih opredeljenja."

Prema rečima autora, Evropa je imala tu sreću da nije mogla da bude ujedinjena u jedno veliko carstvo kojim bi se moglo upravljati iz jednog centra, već je i zbog geografskih elemenata bila uvek partikularizovana. Kao rezultat toga javila se konkurencija između tih usitnjenih celina. Na taj način nije bilo diktature, već je došlo do razvijanja pravila i institucija.

Osim pitanjem šta je kapitalizam, autor se bavi i temama poput: može li kapitalizam opstati, čudo ekonomskog rasta, uspon Zapada, zašto kapitalizam uspeva, alternative kapitalizmu, kapitalizam i nejednakost, priroda regulacije, finansijski sektor, tržište i intervencionizam u Evropi, kao i suštinom i formom.

Doktor Ivan Jovanović, koji je pisao predgovor, smatra da dva argumenta iz poglavlja o nejednakosti zaslužuju posebnu pažnju čitalaca - najpre, primedba da je apsolutno siromaštvo u stalnom opadanju, dok nejednakost u nekim zemljama raste a u drugima opada. On objašnjava: „Ove činjenice kontrastirane su sa dosta neobičnom fiksacijom ljudi sa političke levice na nejednakost, umesto na siromaštvo, čime se signalizira da pokretački motiv nije briga za siromašne nego opravdanje redistribucije. Čak i ako prihvatimo nejednakost kao ključni kriterijum 'socijalne pravde', redistribucija unutar nacionalnih granica je flagrantno nepravedna jer su siromašni u Americi mnogo bogatiji od srednjih klasa u Africi."

Dati kapitalizmu šansu?

Knjiga debatu o ovoj temi podiže na drugi, inovativan nivo. Kroz odlomak iz dela o alternativama kapitalizmu, autor se smelo služi objektima iz našeg okruženja ne bi li čitaocima slikovito dočarao kakva je pojava kapitalizam: „Pravougaona arhitektura Novog Beograda je izraz racionalističkog prosvetiteljstva, po svojoj prirodi bliža socijalizmu u kojem i jeste nastala. Beogradski Stari grad je spontani, evolutivni fenomen, pojava pre nego projekat, bliži skromnijem i povučenijem prosvetiteljstvu i u duhu bliži kapitalizmu." Postoji još lokalnih primera pomoću kojih Tasić, komentarišući ih, pokušava da razluči organski kapitalizam od imaginarnog: „Kada srpska država gazi vlasnička prava i ignoriše sopstvene zakonske procedure da bi ubrzala investicione projekte kao što je 2016. godine bio projekat 'Beograd na vodi', to bez obzira na moguću povoljnu estetsku dimenziju, priliv investicija ili učešće privatnog kapitala, nedvosmisleno predstavlja udaljavanje od ideala kapitalizma. Politike mimikrije modernog kapitalizma lako mogu biti njegova negacija". Autor poručuje čitaocima da daju šansu kapitalizmu: „Srbija se dosta menja i ima elemenata kapitalizma, ali mislim da nije tamo gde ga obično tražimo. Ja kapitalizam u Srbiji vidim u sektoru usluga, aj-ti (IT) sektoru, u sektoru privatnog zdravstva."