Virtuelna bolest

Na tržištu se prošle godine pojavilo nekoliko virtuelnih igara i virtuelnih naočara koje nam predstavljaju željeni sadržaj i nude potpuni doživljaj. Međutim, dug je put od zamisli do realizacije, odnosno potpunog zadovoljstva, a mnogi se pitaju da li ćemo ikada do toga doći. 

Naučnici ukazuju na to da sve više ljudi ne podnosi virtuelne sadržaje pošto se uz njih često javlja i bolest kretanja. Najčešća je kod žena i razlikuje se od slučaja do slučaja.

Kej Stenej, inženjer koji se bavi razvojem virtuelne realnosti u Orlandu, ističe da je svakoga dana sve više obolelih. Između 25 i 40 posto korisnika virtuelne tehnike pati od neke vrste bolesti pokreta i kretanja. Kretanje u automobilima, avionima ili brodovima kod njih izaziva vrtoglavicu, glavobolje i druge oblike smanjene percepcije. Među obolelima je najviše žena, čak 78 procenata.

Najveće investicije u virtuelnoj industriji usmerene su ka video-igricama. Na njihovu proizvodnju i marketinške kampanje troše se milijarde dolara.

Međutim, virtuelna tehnika koristi se i u svakodnevnom životu: u auto-industriji, u arhitekturi (omogućava da vidimo i lakše doživimo neku zgradu), obrazovanju (nastavnici na časovima koriste virtuelnu tehniku kako bi deci pokazali određene savremene i istorijske znamenitosti).

Baz Roker, stručnjak sa Univerziteta Viskonsin-Medison (SAD) koji se bavi neuronaukom, ističe da iako naše oči opažaju i prate kretanje u virtuelnom svetu (bilo da je reč o virtuelnim automobilima bilo svemirskim letelicama), naš mozak zna da se mi zapravo ne krećemo. I tu se javlja konflikt koji dovodi do fizičkih i emotivnih problema.

Iako se istraživači trude da taj problem reše zbog ogromnog profita, ima i onih koji tvrde da se u tome neće daleko stići.

Priredila Jasmina Vujnović Milošević