Balačko u makazama satiričara

Rođen je u Beogradu 1863. godine, diplomirao je pravo na Sorboni 1884. godine. Doktorirao je u Parizu, a njegova doktorska teza je nagrađena zlatnom medaljom Pariskog univerziteta iste, 1888. godine. 

Postao je profesor na Pravnom fakultetu Velike škole u Beogradu. U političkoj i diplomatskoj karijeri imao je visoke položaje: bio je poslanik u Rimu, ministar spoljnih poslova, ministar pravde... sve do predsednika vlade Srbije od 1911. do smrti, 1912. godine. To su samo neki od uspeha u Milovanovićevoj bogatoj karijeri. On spada u red onih malobrojnih Srba koji su u 19. veku školovani na najboljim evropskim univerzitetima i koji su po povratku u otadžbinu gradili modernu državu po evropskim uzorima - onoliko koliko su prilike dozvoljavale.

Sporazum sa Bugarskom

Uticajni autori smatraju da je kruna njegove diplomatske karijere sporazum sa Bugarskom, dugo pripreman daleko od očiju javnosti i tajno potpisan u njegovoj kući u Beogradu 1912. godine. Sporazum je omogućio stvaranje saveza balkanskih zemalja za oslobodilački rat protiv turske okupacije. Nažalost, Milovan Milovanović je iznenada umro pre Prvog balkanskog rata koji su kraljevine Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska vodile protiv Osmanskog carstva u skladu sa principima „Balkan balkanskim narodima" i nije dočekao rezultate svog diplomatskog i državničkog rada. Nažalost, to je bio prvi i poslednji savez te vrste dva bratska naroda.

Satiričari su to gledali drugačije

Humoristički i satirični list „Đavo" (17.08.1908) u „izveštaju" u stihovima ovako je preneo istupanje Milovana Milovanovića Balačka:

I pošto je her Balačko,
Prvo dobro nos isčačko,
Dva put zinu,
Tri put kinu,
I strpo se pod tribinu.
Stanko stao pa ga vabi:
„Bre izlazi vrag ti babi."

Reč je o skupštinskoj raspravi povodom međunarodnog trgovinskog ugovora, koji je 1908. godine sklopila radikalska vlada Pere Velimirovića, u kojoj je Milovan Milovanović bio ministar inostranih poslova. Tim ugovorom je trebalo da budu stvoreni uslovi za prestanak carinskog rata koji je Srbiji 1906. nametnula Austrougarska, praktično blokirajući sve izvozne i uvozne mogućnosti srpske privrede. Bila je to „totalna blokada" a novi ugovor pokušaj proboja iz okruženja. Međutim, u „izveštaju" satiričara to se tako ne tumači:

Dok ne reče Ljuba vetar:
Naka reši čiča Petar*
I on zinu i on kinu
I pope se na tribinu,
„Jest tako mi mog Balačka -
Našem radu tu je tačka.
Sporazum je bio zgodan
Pa je i rad bio plodan.
Priveza smo jednom ćušku
Razbili smo drugom njušku -
Sad izvol'te ići kući. -
Ili će vam njuška pući."
Sa tih reči, sa te šale
Razbegli se svi iz sale.
Stenografisao Spadalović
*Razume se Velimirović

Ovaj izveštaj u stihovima od 17. avgusta 1908. podseća na snimke koji nam ponekad dođu iz južnokorejskog, ukrajinskog ili nekog drugog parlamenta, kada poslanici posegnu za neparlamentarnim sredstvima. Iz istog broja lista „Đavo" jeste i satirični „osvrt" na situaciju u našem okruženju, ili regionu, kako se to danas popularno kaže.

Svetska hronika

U Stambolu još traju parade.
U Berlinu nešto tajno rade.
Austrija sve u slavu „mira"
Misli da nam Bosnu aneksira.
U Rusiji pišu neku „notu"
U Engleskoj opremaju flotu
Tamo, amo, ceo svet se sprema.
A Srbija?... Ona i sad drema...

U ovim primerima mogu se povući paralele sa nekim procesima - manje ili više uspešne. S obzirom na to da su ih pisali satiričari i humoristi, možda i nije najvažnije u kojoj su meri tačni ili netačni opisi događaja i ličnosti. Važno je da su zabavni i duhoviti, jer smeh je najbolji lek. Ako se koristi u propisanoj dozi.