Anemija narušava kvalitet života – kako je lečiti

Brz tempo života i velika izloženost stresu često dovode do umora, pospanosti, pa čak i depresije. Ako se tome doda i neredovna ishrana, simptomi se mogu i pojačavati. Međutim, navedene pojave mogle bi ukazivati i na problem sa anemijom. Lekari se u praksi najviše susreću sa hiposideremijskom anemijom, koja nastaje usled nedostatka gvožđa i od koje pati oko osamdeset odsto pacijenata.

„Anemija je u stvari smanjenje broja eritrocita i smanjenje koncentracije hemoglobina u našoj cirkulaciji. Glavni pokazatelj prisustva anemije jeste koncentracija hemoglobina, pa kažemo da neki čovek ima anemiju ako je vrednost hemoglobina manja od 130 grama po litru - ako su u pitanju osobe muškog pola, odnosno 120 grama po litru - ako je reč o osobama ženskog pola", objašnjava dr Olivera Marković, internista-hematolog, za emisiju „Sve boje života".

Od hiposideremijske anemije pate najčešće osobe koje imaju povećane potrebe za gvožđem - u prvom redu to su deca u vremenu rasta i razvoja, zatim deca u pubertetu, od 13. do 16. godine života. Taj tip anemije se češće javlja kod žena nego kod muškaraca - čak 30 posto žena u generativnoj dobi naspram samo tri odsto muških pacijenata.

Siguran dokaz da je u pitanju hiposideremijska anemija imamo tek kada uradimo parametre metabolizma gvožđa, a to su serumsko gvožđe, totalni kapacitet transferina za vezivanje gvožđa i serumski feritin. Doktorka Marković navodi da su vrednosti serumskog gvožđa snižene u slučaju hiposideremijske anemije, „kompenzorno je povećan kapacitet transferina za vezivanje gvožđa, dok su vrednosti serumskog feritina snižene". Jako je važna vrednost serumskog feritina jer je on glavni parametar depoa gvožđa u organizmu, glavni pokazatelj toga kolike su rezerve gvožđa u organizmu.

Da bi se precizno postavila dijagnoza potrebno je uraditi laboratorijske analize krvne slike. Na osnovu toga hematolog može lako ustanoviti koja je terapija najbolja i najdelotvornija za pacijenta.

Najdelotvornije terapije

Bolesnici koji imaju hiposideremijsku anemiju leče se preparatima gvožđa koje danas u velikom broju mogu naći na tržištu. Najbolje je uzimati preparate u vidu različitih tableta, dražeja ili solucija. Svi oni sadrže od 30 do 60 mg elementarnog gvožđa. Uvek je potrebno da se krene sa većim količinama, odnosno udarnom dozom od 180 do 280 mg. Posle dve do tri nedelje, kada se krvna slika normalizuje, uzima se doza održavanja, obično od 60 do 120 mg gvožđa dnevno.

Terapija intravenskim gvožđem prepisuje se kada pacijent ne toleriše preparate koji se uzimaju kroz usta (lat. per os), te povraća, ima mučnine i druge stomačne tegobe. Intravenska terapija primenjuje se i kada je poremećaj u resorpciji gvožđa povezan sa nekim inflamatornim oboljenjem, celijakijom ili kada je, usled masovnih krvarenja, potrebna brza nadoknada gvožđa. 

Terapija anemije traje od tri meseca do šest meseci (najmanje) pa zato treba biti uporan i istrajan u njenom sprovođenju. Treba se hraniti namirnicama koje su bogate gvožđem, a to su u prvom redu namirnice životinjskog porekla, iz kojih se gvožđe mnogo bolje iskoristi nego iz onih koje su biljnog porekla. Gvožđa najviše ima u crvenom mesu, ribi, živinskom mesu, jajima, spanaću, cvekli, orasima, bademima, suvim kajsijama.