Skrivena strana slučajnosti

Iako su događaji i pojave koje smatramo slučajnim uobičajeni deo naše svakodnevice, razumevanje koncepta slučajnosti jedan je od najvećih izazova koji se postavljaju pred nauku i ljudsku misao. Čak i ako ostavimo po strani večno filozofsko pitanje o postojanju slobodne volje, naša ograničena mogućnost da u konkretnoj situaciji upoznamo i na odgovarajući način uzmemo u obzir sve činioce nekog događaja ili procesa ima za nužnu posledicu to da će čak i mnogi u potpunosti determinisani ishodi pred našim poimanjem biti zaodenuti velom slučajnosti, budući da ih možemo predvideti samo u smislu verovatnoće. Arhetipski primer je, naravno, bacanje novčića ili kockice: iako strana ili broj koji će „pasti", u krajnjoj analizi, zavisi od rezultante svih sila koje na dati novčić ili kockicu deluju, sa stanovišta čoveka kao posmatrača ishod pojedinačnog bacanja je, ukratko ‒ slučajan.

U knjizi „Varljiva slučajnost" koju je kod nas nedavno objavila izdavačka kuća „Heliks" u prevodu Ane Imširović Đorđević, Nasim Nikolas Taleb, autor proslavljenog dela „Crni labud" u kojem je razotkrio neke od sistemskih grešaka koje ljudi, stručnjaci nipošto manje no laici, često prave kada analiziraju složene procese u nastojanju da predvide njihove tokove i ishode, sada nas vodi na putovanje u sámo središte koncepta slučajnosti. Na tom putovanju susrešćemo se sa nekim od velikana istorije filozofije i nauke koji su dalekosežno doprineli uobličavanju naših današnjih pogleda na slučajnost, ali i sa mnogobrojnim životnim primerima u kojima je razumevanje ili nerazumevanje slučajnosti ili „sreće" koja se nekom osmehnula ili okrenula leđa odigralo značajnu ili presudnu ulogu u uobličavanju toka događaja i sudbine pojedinca, čitave zajednice ili nacije, pa i kretanja ljudske istorije. Zaključak kojem nas Taleb postepeno približava, spiralnom putanjom na čijem nam se svakom zavoju na nov način ukazuju drevna pitanja, upućuje nas na duboko preispitivanje uloge sreće u svakom uspehu i neuspehu na bilo kom području, pa čak i u onome što često glorifikujemo kao nesporne primere ljudske genijalnosti ili pak oplakujemo kao tragične greške. Mnogi od nas će se, krećući se tom spiralom, duž koje se naš intelekt opet i opet susreće sa samim sobom i kritički suočava sa vlastitim iskrivljenjima i pristrasnostima, podsetiti slavnih stranica iz romana „Rat i mir" Lava Nikolajeviča Tolstoja u kojima Div iz Jasne poljane sa nadahnućem, ali u isti mah i nemilosrdnom racionalnošću opominje na ulogu sreće u Napoleonovim slavnim pobedama na bojnom polju.

Naizgled posvećena sasvim različitoj tematici, trilogija Brajana Grina koju čine dela „Elegantni kosmos", „Tkanje svemira" i „Skrivena stvarnost", čije je drugo izdanje, u prevodima Ane Ješić, Aleksandra Dragosavljevića i Gorana Vujasinovića, nedavno takođe objavila kuća „Heliks", suočiće nas, pored ostalog, sa istim pitanjem o uzročnosti pojava obasjanim sa sasvim drugačije strane. Grin nam, naime, nastavljajući tradiciju vrhunske naučno-popularne književnosti, među čijim su blistavim dometima i dela Karla Segana i Stivena Hokinga, staloženo, sistematično i sa mnogo duha, korak po korak, približava neke od najboljih pokušaja naučnika da se približe izgradnji sveobuhvatne teorije o ustrojstvu vasione i principima koji je određuju. Ti pokušaji su umnogome kanalisani kroz teoriju superstruna, zadivljujući poduhvat ljudskog uma koji, iako za sada lišen mogućnosti empirijske potvrde, svakako ima potencijal da premosti neke od najizazovnijih problema savremene fizike, uključujući i provaliju koja zjapi između teorije relativnosti i kvantne teorije, dva noseća stuba današnjeg naučnog sagledavanja sveta.

U mnogo čemu univerzalne no međusobno različite sage koje, iz knjige u knjigu, dograđuju i obogaćuju Nasim Nikolas Taleb i Brajan Grin zajedno nam, preplićući se i dijalektički se dopunjujući, pomažu da nazremo nove prostore traganja za odgovorima na neka od drevnih pitanja koja se pored ostalog, nimalo slučajno, dotiču upravo uloge slučaja u sveopštem tkanju stvarnosti.