Čarobni pasulj

„Opasuljiti se" znači - doći sebi, urazumiti se, a opet, izreka "Prost kao pasulj" ima određenu negativnu konotaciju. Međutim, pasulj nije prost iz više razloga. Pre svega po svom sastavu koji je složen i odlično prilagođen ishrani ljudi.

Pasulj je mahunarka (pasulj, sočivo, leblebije, bob, grašak, soja) koja seme čuva u mahuni i pripada porodici biljaka karakterističnih po visokom udelu belančevina, osnovne gradivne komponente organizma, ali i esencijalnih aminokiselina. Mahunarke kao prave energetske bombe, sadrže, između ostalog, i vlakna, minerale (kalijum, magnezijum, cink, gvožđe) i složene ugljene hidrate, tako da predstavljaju gotovo idealno balansiranu hranu. Može se naći i podatak da mahunarke sadrže tri puta više folne kiseline nego kupus.

Popularan i zbog prijatnog, neutralnog ukusa, pasulj, koji je kod nas stigao iz Italije, brzo se odomaćio i postao deo tradicije. U prošlosti, kod nas su se više gajili bob, soja i sočivo, biljke karakteristične za Slovene.

„Kada pogledamo, od Rusije do Srbije, preko svih slovenskih naroda, bob se nepromenjivo izgovara na svakom jeziku. Sočivo koje je dalo naziv delu oka i staklu, nekada je bilo popularno a danas je skoro istisnuto i može se naći samo u prodavnicama zdrave hrane, kaže za Internet portal RTS-a  Aleksandar Simić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ipak, i pored velike popularnosti, pre svega prebranca, skorašnja istraživanja pokazuju da prosečno u Srbiji odrasli stanovnik godišnje pojede oko 1,8 kilograma pasulja. Upotreba boba, leblebije ili sočiva koje konzumira oko jedan odsto stanovništva naše zemlje, gotovo je zanemarljiva, potvrđuju stručnjaci.

Bajkoviti pasulj

Kao biljka izuzetnih karakteristika, pasulj se pokazao i dokazao i u bajkama i narodnim pričama. U njima predstavlja izuzetno zrno koje podstiče duhovno hrabre poduhvate, otvara vrata neverovatnih avantura i simboliše rast i razvoj psihičkog života. „Pasulj je bio povijuša ili se uglavnom koristio kao biljka koja se gajila uz kukuruz i ostavljao je utisak neobične biljke - najpre svojim kotiledonima, bubrežastim oblikom i prvim listićima, brzim porastom, čime je verovatno asocirao na neke čarobne biljke", objašnjava profesor Simić.

Zanimljiva je još jedna simbolika koju ova biljka ima - pasulj oblikom podseća na bubrege kojima u tradicionalnoj kineskoj medicini pripada posebno mesto. Zbog toga, naročito zimi, kada su bubrezi najaktivniji, Kinezi preporučuju konzumaciju čorbe od više vrsta pasulja.

Hrana budućnosti

Mahunarke imaju veliki značaj zbog mogućnosti da preko korena usvajaju atmosferski azot, neophodan biogeni element. „Preko bakterija koje imaju na korenu, biljke uzimaju azot i usvajaju ga gradeći belančevine. To su praktično jedine biljke koje mogu prirodno da nađubre zemljište i pripreme ga za uspešno korišćenje za naredni usev. Pasulj može da veže od 60 kg do 80 kg, pa i preko 100 kg azota i da zameni veštačka mineralna đubriva", ističe profesor.

Takođe, mahunarke troše manje energije i vode i proizvode manje štetnih gasova - zabeleženo je do 20 puta manje emitovanje ugljendioksida, što će za održivu proizvodnju u budućnosti imati veliki značaj. Istraživanja ukazuju na činjenicu da će povećanje stanovništva na svetskom nivou do 2050. godine, zahtevati i povećanje poljoprivredne proizvodnje čak do 70 odsto.

To je jedan od razloga zbog kojih su Ujedinjene Nacije 2016. godinu proglasile Međunarodnom godinom mahunarki a te biljke - hranom budućnosti.