Deset srpskih naučnika za čistu desetku

Posebno mesto u priči o osvetljavanju nauke i naučnika u Srbiji tokom ove decenije zauzimaju naučni koordinatori festivala. Oni su ti koji su se iz godine u godinu trudili da posetioce iznenade novim naučnim izazovima i zaintrigiraju ih još zanimljivijim eksperimentima, sve vreme boreći se protiv brojnih predrasuda i poteškoća koje su sastavni deo svakodnevice naučnika u Srbiji.

„Sećam se te 2007. godine kada smo se, kao loše kostimirani klovnovi, pojavili na sceni sa idejom da pokažemo kako komunicira nauka. Sve je bilo novo i sveže. Učili smo i osluškivali puls publike", priseća Zorana Kurbalija Novičić, dobitnica stipendije Marija Kiri, sada na postdoktorskim studijama na Univerzitetu u Upsali, u Švedskoj.

„Nauka u Srbiji postoji, radi i čeka neka bolja vremena", tvrdi ona. Sa njom je saglasan i Nemanja Đorđević, takođe jedan od prvih koordinatora festivala, danas direktor Centra za promociju nauke. „Ma kojim poslom da se bavimo, nauka nas podseća na to da je moguće odleteti na drugu planetu, da nas sopstvena čula varaju, da su zemljom nekada hodali dinosaurusi i da ne bi bilo Fejsbuka da nema nauke", kaže on.

Docent dr Oliver Tošković, iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, trudio se da na svakom novom Festivalu predstavi sadržaje koji su zanimljivi, ali ne i banalni: „Izazov je bio da prenesemo nešto zbog čega će ljudi doći, ali da ne zvučimo kao žuta štampa; da zadržimo naučnu preciznost, a da je pojednostavimo dovoljno da bude razumljiva, bez toga da postanemo pseudonaučni."

Iz godine u godinu posetioce Festivala nauke ostavlja bez daha svojim uzbudljivim eksperimentima Milan Popović, student doktorskih studija na Fakultetu za fizičku hemiju i dugogodišnji koordinator: „Mnogo odličnih ideja, ali bez dovoljno novca da ih realizuje, sa utiskom da je niko ne razume i da nikome do nje nije stalo ‒ to je nauka u Srbiji. Ipak, na kraju, mogla bi da ima sjajnu budućnost."

Na pitanje šta je Festival nauke dobio njenim učešćem te 2008. i 2009. godine, Marina Radulaški, danas doktorantkinja Departmana primenjene fizike na Univerzitetu Stanford  u SAD, dala je zanimljiv odgovor: „Dobio je prazne limenke ‒ u pripremi jednog eksperimenta mobilizovala sam pola grada da nam pomognu da sakupimo nekoliko stotina komada!"

Njena koleginica biološkinja Marina Gajić veruje da je decembar lepši zbog Festivala nauke ‒ „Pored činjenice da nije uobičajno i jednostavno objašnjavati svima zašto su pećinske životinje, buđ i sovine gvalice prelepe i korisne, ono što je najteže jeste ostati svestan da neće svi posetioci deliti isti entuzijazam prema tome, ali je bitno istrajati i biti uporan." 

Urošu Savkoviću, takođe biologu, uloga koordinatora Festivala donosila je iz godine u godinu važne izazove, među kojima se jedan posebno isticao: „Najveći izazov mi je bilo kako da odaberem koncepciju, celinu i temu koju bih predstavio publici Festivala nauke. Tokom tog procesa morao sam da vodim računa da sadržaji budu novi, zanimljivi, inovativni i edukativani, da probude radoznalost posetilaca, ali i da ih posetioci razumeju i usvoje."

Za poseban festivalski duh već deceniju su „zaduženi" i brojni naučni demonstratori koji posetiocima približavaju i na poseban način osvetljavaju naučne zavrzlame. Tim Farmaceutskog fakulteta predvodi naučni saradnik i koordinator dr Marko Krstić, koji sa svojim studentima već tradicionalno učestvuje na Festivalu.

On smatra da popularizacija nauke igra važnu ulogu u formiranju zdravih stavova i u postavljanju pravih vrednosti u jednom društvu. „Kada ugledate sjaj u očima malog istraživača kome pokazujete eksperiment, ili kada dobijete pitanje koje i vas tera na razmišljanje, znate da ste uradili nešto veliko i korisno za nauku u Srbiji", objašnjava Krstić.

Upravo takav pristup promenio je način na koji đaci doživljavaju nauku, nadovezuje se dr Sonja Krstić, profesorka Visoke škole elektronike i računarstva: „Ispostavilo se da je način predstavljanja nauke kroz Festival veoma atraktivan za posetioce. Samim tim, nauka više nije bauk većini đaka, već materijal za igru, što je svima mnogo draže."

Iako misli da u našoj zemlji značaj nauke nije dovoljno shvaćen među ljudima koji bi trebalo da je podrže, doktor veterine Miloš Jovanović sa Biološkog fakulteta veruje da je nauka pronašla saveznika u posetiocima Festivala, znatiželjnim i zainteresovanim da nauče nešto novo: „Ljudi napokon počinju da shvataju da nauka postoji, napokon su videli ljude koji nisu čudaci, već naprotiv lepi, normalni i elokventni ljudi koji su tu oko nas i koji su ponosni što su delić svojih istraživanja podelili sa ostalim članovima društva."

Jubilarni deseti Festival nauke okupiće za četiri dana više od 600 naučnika i naučnih demonstratora koji će predstaviti 53 premijerne naučne postavke, šest gostujućih trupa iz inostranstva i 62 naučne i obrazovne institucije iz Srbije.