Žene i nasilje, 2. deo

Kampanja se održava svake godine, a datira još od 1991, međutim, Srbija joj se pridružila prošle godine. Nevladine organizacije u Srbiji bile s revnosnije u tom pogledu.

U manje razvijenim državama običaji i uticaji patrijarhalnog su vrlo jaki, tako da je borba za ženska prava i u 21. veku u određenim područjima ‒ pionirski rad. Jedan od najdrastičnijih primera  svakako je genitalno sakaćenje ili „obrezivanje žena" (kako to nazivaju u samim zajednicama gde se tako nešto obavlja), kojem je bilo podvrgnuto između sto i sto pedeset miliona žena u Africi i zemljama Srednjeg istoka. Svaki dan tako se i dalje osakati oko 6000 devojčica. Sakaćenje se obavlja nad devojčicama koje imaju između četiri i osam godina, oštrim predmetima (staklo, žileti, noževi, makaze) bez anestezije i dezinfekcionih sredstava. Posle toga žene trpe posledice celog života - javljaju se stalni bolovi, dolazi do razvijanja različitih bolesti, steriliteta, a nije retkost ni smrtni ishod.

To je običaj koji ima dugu tradiciju i teško ga je iskoreniti, a razlozi zašto se to uopšte čini su: da bi se obeležio prelazak od devojčice do žene, da se žena može udati, da joj se uskrati da doživljava seksualno zadovoljstvo. Problem je što se to i dalje nastavlja, jer se delom brani kao čin pripadništva određenoj zajednici. Patrijarhalne stege kojima se i danas opravdavaju određeni zločini i dalje su prisutne. Tako se, bez obzira na zabrane i uvođenje zakona, i dalje vrši nasilje nad ženama zbog miraza u Bangladešu, Pakistanu, Indiji, Nepalu, a neretko žene bivaju ubijene, ili izvrše samoubistvo.

Svedočanstva o tome možemo pronaći redovno u dnevnoj štampi: „Indijska policija je spasla 40-godišnju ženu koju je porodica njenog muža držala zatvorenu u mračnoj, vlažnoj sobi 15 godina zbog toga što nije donela dovoljno veliki miraz". Policija je saopštila da je sirota žena Madavi Das bila naga i zaključana u toj prostoriji kad je policija provalila uz pomoć komšija. 'Morali smo da je smestimo u duševnu bolnicu pošto su godine izolacije uticale na njeno mentalno zdravlje', izjavio je Sidi Nat Gupta, policijski službenik. Istovremeno, uhapšeni su muž i još dva člana porodice."

Danas su još uvek prisutna i tradicionalna ubistva zbog časti, ako se posumnja da je žena „osramotila" porodicu, a kazna za to je najčešće posipanje kiseline po licu.

Nasilje u ovom obliku dovodi se u vezu uglavnom sa manje razvijenim zemljama; trgovina ljudima u okviru koje je najizraženija trgovina ženama i decom događa se u mnogim zemljama. Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, svake godine 700.000 žena bude žrtva trgovine. Područje Centralne i Istočne Evrope, a posebno zemlje bivše Jugoslavije tokom i nakon rata, bili su obeleženi kao mesta na kojima se ta trgovina odvijala. Zbog toga, ženske nevladine organizacije iz tih zemalja dobar deo aktivnosti upravo posvećuju direktnoj pomoći žrtvama i stalnom upozoravanju na veličinu problema. Žrtve se prodaju u svrhe seksualnog iskorišćavanja - bivaju zatvarane, zlostavljane, oduzimaju im se dokumenta. Same teško mogu da se spasu, a problem je tim veći što trgovina ljudima predstavlja organizovan kriminal i neophodno je zajedničko delovanje ženskih organizacija, predstavnika državnih vlasti i međunarodnih organizacija.

Nasilje nad ženama koje se može prepoznati u skoro svim zemljama i kulturama jeste silovanje. U većini zakona silovanje je obeleženo kao kriminalni čin, ali često se događa da izvršioci ne budu kažnjeni. Jedan od razloga što se u nekim državama, iako postoji zakonski okvir, pronalazi način da se izbegne njegova primena, jeste jak uticaj patrijarhalne kulture. Drugi razlog je što i žene same ne prijavljuju silovanje - ponekad zato što ne poznaju dovoljno zakone, ali u većini slučajeva u strahu od reakcije okoline, pa čak i one najbliže. Osim toga, poseban oblik seksualnog nasilja ‒ silovanje koje se događa u bračnoj zajednici ‒ najteže je razotkriti i osuditi. U većini slučajeva i kad se vodi sudski proces žena ‒ žrtva nasilja postaje još jednom žrtva, jer bez obzira na presudu reakcija javnosti može biti potpuno drugačija.

Pored seksualnog nasilja žena doživljava često i nasilje u porodici. Nasilje u porodici se odvija kroz stalno psihičko i fizičko zlostavljanje žrtve, a spasavanje od nasilnika  teško uspeva. Žene se teško se odlučuju na odlazak od nasilnika zbog osećaja sramote, ekonomskih razloga, nedostatka podrške, ali i radi zaštite dece.

U svetu međunarodne organizacije se hrabro zalažu za poštovanje ljudskih prava i apeluju u slučaju kršenja ljudskih ženskih prava i nasilja nad ženama. Aktivisti i aktivistkinje tih organizacija svakodnevno upozoravaju na slučajeve nasilja u zemljama širom sveta, ali i ukazuju na načine borbe protiv nasilja. Amnesty International (AI) u svom programu zahteva ukidanje imuniteta na nasilje nad ženama, ukidanje diskriminatorskih zakona, bržu implementaciju međunarodnih zakona, i jači uticaj na promenu socijalnih stavova koji tolerišu nasilje nad ženama.

Da bi ovaj problem bio rešen, moraju u svakoj zemlji biti usvojeni odgovarajući zakoni, mora postojati inicijativa i na državnom i na lokalnom nivou, treba da budu obučeni državni službenici/službenice kako da prepoznaju tu vrstu nasilja i odupru mu se, a neophodno je i da se obezbede sigurne kuće za žrtve nasilja i odgovarajuća druga pomoć. Kako bi se moglo delovati na širem planu i izvan granica pojedinih država, Ujedinjene nacije su 2000. godine usvojile Protokol o prevenciji, eliminisanju i kažnjavanju trgovine ljudskim bićima, koji predstavlja dopunu Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Takođe, trebalo bi da bude sankcionisano podsticanje na nasilje nad ženama. Tokom oružanog sukoba, iako postoje brojne konvencije i dokumenti različitih međunarodnih organizacija, uvek dolazi do teškog kršenja ljudskih prava. U okviru toga i organizovana silovanja nisu retkost. Teško je sprečavati ugrožavanje života i kršenje ljudskih prava tokom rata, pa se zato žene pozivaju da više i organizovanije rade na obrazovanju za mir i izgrađivanju kulture mira, jer samo na taj način mogu da doprinesu sprečavanju velikog broja ljudskih žrtava.

Akcioni plan EU naglašava oblast zaštite žrtava kriminala, uključujući žene koje su pretrpele nasilje i genitalnu mutilaciju i a usvojena je i Strategija EU za borbu protiv seksualno i rodno zasnovanog nasilja, kojom se predviđa i efektivni okvir za politiku borbe ove vrste, uključujući zakon o kriminalu, koji bi ukinuo zauvek genitalnu mutilaciju u Evropi.