Žene i nasilje

Nasilje nad ženama podrazumeva svaki čin rodno zasnovanog nasilja koje za posledicu ima fizičku, seksualnu, psihološku povredu žene. Takođe, u nasilje se svrstavaju i pretnje takvim radnjama, kao i prisila ili lišavanje slobode, u javnosti ili u privatnom životu.

To je globalni fenomen koji pogađa žene i devojčice širom planete, u svim državama i kulturama, bez obzira na društveno uređenje, religiju, vrednosti i stavove. 

Nasilju su posebno izložene žene iz marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa: Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene žene, žrtve rata, žene koje žive u istopolnim zajednicama, žene sa psihički izmenjenim ponašanjem, žene zavisne od alkohola, droge i lekova, žene sa HIV/AIDS virusom, hronične bolesnice, migrantkinje, samohrane majke, siromašne ili ekonomski zavisne žene, ženska deca, starice, žene iz seoskih sredina i druge višestruko diskriminisane grupe.

Zbog razornih posledica koje izaziva, nasilje nad ženama jedna je od osnovnih prepreka za harmoničan, human i demokratski razvoj društva. Proteklih decenija donet je niz međunarodnih dokumenata i preporuka kojima se ukazuje da je dužnost države da jasno definiše pojedine oblike nasilja nad ženama i da izgradi efikasne i delotvorne instrumente za zaštitu žena od nasilja; da zaštiti pravo na život, slobodu i ličnu sigurnost žena; da spreči nasilje, bez obzira na to gde se ono događa, a da ženama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu, socijalnu i ekonomsku pomoć i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo.

Ne postoje precizni podaci o obimu i rasprostranjenosti nasilja nad ženama u našoj zemlji. Većina podataka obezbeđena je zahvaljujući istraživanjima nevladinog sektora i oni pokazuju da je taj vid nasilja veoma raširen, čemu su, pored patrijarhalnog odnosa među polovima, doprineli i teška ekonomska kriza, izbeglištvo, raseljavanje, ratno okruženje, kao i procesi retradicionalizacije.

Najčešći vidovi nasilja nad ženama u Srbiji su nasilje u porodici ili u partnerskom odnosu, seksualno nasilje nad ženama i trgovina ženama.

Prema ovim istraživanjima, skoro svaka druga žena doživi neki oblik psihičkog nasilja u porodici, svaka treća žena doživi fizički napad od nekog člana porodice, dok se svakoj četvrtoj preti nasiljem. U više od 92% slučajeva počinilac je bio suprug ili partner sa kojim žena jeste, ili je bila u braku ili u partnerskoj zajednici. Osim široke rasprostranjenosti, porodično nasilje  karakterišu i dugotrajnost i kontinuitet u ispoljavanju.

Lično iskustvo seksualnog zlostavljanja ili uznemiravanja pretrpela je svaka osma adolescentkinja, a dve trećine njih opisalo je da su im poznati slučajevi iz neposredne okoline. Kako je u istraživanjima veliki procenat žena koje odbijaju da odgovore na pitanja, i kako su evidencije koje se vode u ustanovama za to zaduženim često nepotpune, može se sa sigurnošću reći da je „tamna brojka" ‒ odnosno obim nasilja koje nije prijavljeno ni evidentirano ‒ i veća.