Ne potcenjujmo ukus odbačene hrane

Godišnje se baci oko 1,3 milijarde tona hrane godišnje, a procenjuje se da odbačena hrana ima vrednost oko hiljadu milijardi dolara. Bačena hrana na godišnjem nivou može tri puta da nahrani gladne u svetu. Čak i kada bismo stavili na stranu materijalne izdatke, ostaje veliki problem samog otpada, koji se stalno povećava, doprinosi ubrzavanju klimatskih promena i smanjenju pijaće vode.

Spasavanje odbačene hrane je stoga postalo međunarodni prioritet. Republika Francuska je prva u svetu (2015. godine) usvojila zakon koji bi trebalo da olakša doniranje hrane i promoviše pakovanje viškova koji ostaju u restoranima. U našoj zemlji je formirana radna grupa za izradu zakona koji će tretirati tu oblast. Kampanja Centra za unapređenje životne sredine „Hrana se jede, ne baca se" naišla je na podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Delegacije Evropske unije u Srbiji i EU info centra.

Večera od spasene hrane

Trećeg dana ovogodišnjeg Međunarodnog festivala zelene kulture „Grin fest" (15‒18. novembar) priređena je projekcija filma „Samo ti jedi: priča o bacanju hrane", nakon koje su svi posetioci Festivala mogli da uživaju u vrlo dekorativnim i primamljivim specijalitetima od spasene hrane. Hranu je donirao servis „Moja pijaca", a jela su pripremili učenici i nastavnici beogradske Ugostiteljsko-turističke škole.

Održana večera je deo kampanje koju organizuju u Centru za unapređenje životne sredine kako bi edukovali građane o mnogobrojnim problemima koji nastaju u životnoj sredini zbog bacanja hrane.

Direktorka Centra Ivana Jovčić upozorila je na činjenicu da čak jedna trećina ukupno proizvedene hrane na svetu bude bačena, i dodala da je to izazov sa kojim se moramo suočiti, kako zbog posledica u životnoj sredini tako i zbog finansijskog aspekta tog problema. Naglasila je: „Nema nikakvog smisla proizvoditi i kupovati hranu koju ćemo baciti, i zbog toga je kampanja ʼHrana se jede, ne baca seʼ pre svega usmerena na opštu javnost i pojedince, kako bismo aktivno delovali i zajedno smanjili količine hrane koje završe na deponiji".

Senka Pantić, direktorka Ugostiteljsko-turističke škole, napomenula je da se od prvog dana školovanja posebno ulaže u izgradnju pravilnih stavova učenika prema zdravoj ishrani i hrani uopšte. Odgovorno ponašanje učenici prenose dalje u svoje porodice i okruženje, nesvesno postajući deo neophodnog rešenja za taj globalni problem. 

Najbolje upotrebiti do...

Brojni faktori doprinose nepotrebnom bacanju kvalitetnih namirnica. Danas se većina proizvoda obeležava sa „Najbolje upotrebiti do", što predstavlja informaciju o garanciji kvaliteta proizvoda (svežina, hrskavost, itd.), dok se na manje vidnom mestu obeležava krajnji rok upotrebe namirnica, koji ima bezbedonosni karakter, i uvek odudara od datuma navedenog u kategoriji „Najbolje upotrebiti do". Zbog takvog obeležavanja proizvodi se bacaju mnogo pre isteka roka upotrebe.

Voće i povrće bira se uglavnom na osnovu estetske privlačnosti, pa namirnice koje su manje „lepe na oko" često završavaju kao otpad umesto da se dalje obrađuju ili doniraju organizacijama koje se bave distribucijom hrane ranjivim grupama.

 Priredila: Danka Belošević