Porodica nadarenih: Rihard Vagner

Rihard je zvnično bio sin Karla Fridriha Vagnera, koji je radio u vladi i sarađivao s gradskom policijom. Međutim, Vagnerova majka Johana je ušla u ljubavnu vezu s drugim čovekom, pa je sasvim moguće da Rihard, njeno deveto dete, zapravo i nije bio Vagner, već sin izvesnog Ludviga Gajera.

Gajer je bio glumac koji je i slikao i lepo pevao. Bio je u potpunosti umetnički nastrojen. Interesantno je da je u svojim kasnijim izjavama Vagner isticao svoje antisemitske stavove, a verovatno je i sam bio jevrejskog porekla.

Muž Johane Vagner je umro od tifusa samo šest meseci posle Rihardovog rođenja. Ona je tad napustila Lajpcig i otišla da živi s Ludvigom Gajerom u obližnjem Drezdenu, gde je on bio član dvorske pozorišne trupe.

Gajer je želeo da Rihard postane slikar i pokušao je da ga usmerava u tom pravcu, ali izgleda da dečak za to nije imao talenta. Gajer je odustao od te ideje a umro je kad je dečaku bilo tek osam godina, pre nego što je mogao da ima bilo kakav istinski uticaj na njega.

Gajer i njegova žena su imali prijatelja Vebera, kompozitora čija su se dela izvodila u pozorištu, u Drezdenu. Muzika, dakle, nije bila daleko od njih, ali izgleda da je Johana rekla Veberu da njen sin nije muzikalan.

Međutim, videvši Veberovu operu „Čarobni strelac", Rihard je bio očaran. Bila je to prva smernica za njegovu budućnost. U pitanju je bila veoma dramatična opera o magiji, a muzika je tu dramatiku isticala na jedan izuzetno uzbudljiv način. Zato i nije čudo što je Vagner njome bio impresioniran.

Betovenova opera „Fidelio" je imala premijeru samo nekoliko godina pre toga u Beču. Mladi Vagner ju je video u Drezdenu s  Vilhelminom Šreder Devrion u jednoj od uloga. Očaran njenom pojavom, napisao joj je divno pismo koje nikad nije zaboravila. Kasnije je ona nastupala u njegovim operama.

Najveći uticaj na Vagnera u ranom periodu svakako su imale porodične veze s dvorskim pozorištem u Drezdenu. Gajer je tamo radio i poznavao je mnogo ljudi. Gotovo cela porodica Vagner je tamo godinama radila. Pozorišni život, postavke komada, glumci, probe kostima, scena i njen način funkcionisanja bili su sastavni deo Vagnerovog detinjstva i bili su usko povezani s njegovim budućim uspehom muzičkog dramaturga.

Drezden je bio živahan i elegantan grad, a pozorište je bilo centar kulturnog života. Više od same muzike, taj pozorišni svet je bio pokretačka sila za buduće Vagnerovo stvaralaštvo. Obrazovao se u Lajpcigu, gradu kulturnog prosvetljenja i akademskog života.

Prvo je pohađao školu pri Bahovoj Crkvi Svetog Tome, potom Prvu državnu školu „Nikolaj", pa je otišao na univerzitet. No, slabo je učio, pa nije mnogo postizao. Sa šesnaest godina je uzimao časove harmonije i naučio da čita note. Sviranje na klaviru nikad nije usavršio, ali to ga nije sprečilo da uči komponovanje kod profesora Kristijana Teodora Vajnliga.

U to vreme, Mendelson je bio smatran vodećim muzičkim genijem i Vagner mu je poslao simfoniju koju je napisao. Mendelson ili nije dobio to delo, ili njime nije bio impresioniran, ali nikad nije odgovorio Vagneru. Vagner je zbog toga bio smrtno uvređen i od tada mu se Mendelson uopšte nije sviđao.

Godinu dana je radio u Vircburgu, podučavajući soliste i orkestar u Operi. I upravo takvo iskustvo mu je i bilo potrebno. Dok je tu boravio, napisao je operu „Vile". Delo nije izvođeno za njegovog života i nije ni od kakve naročite važnosti, sem što je označilo početak njegovog stvaralaštva. S obzirom na to da širom Nemačke ima divnih zamkova, nije nikakvo čudo što su vile i mitologija dugo bile vodeće teme Vagnerovih opera.

Zatim je dobio mesto dirigenta u operi u Magdeburgu. Tamo je počeo da stvara ono što je kasnije postalo njegov uobičajeni obrazac življenja: ekstravagancija, dugovi, ogromni poduhvati koji propadaju. Za operu „Zabranjena ljubav", zasnovanu na Šekspirovim delima, sam je napisao libreto, pogrešno verujući da, uz muzički, poseduje i književni talenat.

U Magdeburgu se upoznao s pevačicom Minom Planer i ubrzo je postao njen ljubavnik. Venčali su se 1836. godine. Bio je to od početka buran brak. Pobegla je od njega samo posle nekoliko meseci jer nije mogla podneti njegov način života.

U Rigi je počeo da komponuje operu „Rijenci", zasnovanu na melodramskom romanu engleskog pisca Bulvera Litona. „Rijenci" ima veličanstvene teatralne scene i bila je po ukusu publike, iako je za samog Vagnera bila čist komercijalni poduhvat koji nije napisan iz srca.

Sledi nastavak...