Proučavanje imunološkog koda

Imunološki odgovor je individualan baš koliko i otisak prsta. Svi mi nasleđujemo jedinstven kompleks gena koji omogućavaju različite nivoe odbrane od infekcija ali ono što izgrađuje naš imuni sistem koji omogućava odbranu organizma, ne potiče od genetskog nasleđa.

Adrian Liston, vođa Leven laboratorije za proučavanje imuniteta u Belgiji, smatra da dolazi vreme za proučavanje imunološkog koda jer se više ne držimo pojednostavljene i prevaziđene ideje da postoji samo jedan tip imunološkog sistema. Raznovrsnost je programirana u našim genima i ona potiče od različitih načina na koje geni daju odgovor na okolinu- kaže Liston.

Razlike individualnih imunoloških sistema se posebno primećuju kod dugotrajnih infekcija. Na primer, kod osoba koje boluju od neke hronične virusne bolesti, dolazi do promena imuniteta na ćelijskom nivou, te su češće i ostale vrste infekcija. Ovakvih promena nema kod drugih osoba te kod njih nazebi pa čak i ozbiljnije infekcije prolaze neopaženo.

Zašto starenje utiče na imunitet

Ustanovljeno je da starenje menja vrstu imunog odgovora na infekcije. Razlog je timus, plućna žlezda koja je centralni organ limfatičkog sistema odgovornog za proizvodnju T ćelija koje služe za odbranu organizma od infekcija. Kod starijih osoba, timus radi sporije i proizvodi manje T ćelija. To znači da je kod starijih osoba podložnost oboljevanju veća.

”Većina bolesti kod starih ima zapaljensku komponentu, što svakako ukazuje na oslabljen imunitet” - naglašava član istraživačkog tima Linterman i objašnjava da je neophodno dobro razumeti kakve promene trpi imuni sistem tokom starenja, kako bismo u budućnosti uspeli da lečimo bolesti koje napadaju starije ljude.

Uticaj faktora okoline

Primećeno je da ljudi koji žive zajedno imaju slične imune sisteme. To ukazuje na značaj identičnih faktora okoline kojima su izloženi ti ljudi. Činjenica da okolina ima značajno veći uticaj od genetike je ohrabrujuća. To znači da se na imunitet može uticati jer je okruženje moguće menjati.