Rupa u proučavanju klime

Analizom 131 naučnog rada u kojem su korišćeni kompjuterski modeli kako bi se utvrdili rizici od izumiranja velikog broja živih vrsta autori najnovije studije našli su da mnogi od njih nisu uzeli u obzir osnovne ekološke mehanizme već su se oslonili da korelacije između temperature i površine životne sredine koju vrste nastanjuju.

"Nedostatak naučnog znanja o samim organizmima problem je svih pregledanih radova", ističe vodeći autor studije Mark Urban, profesor ekologije na Univerzitetu Konektikat. "Sigurno postoje naučnici koji su detaljno proučili svaki ogranizam koji živi u našem okruženju i znaju sve činjenice o njima. Ali, gledajući šta je do sada urađeno pronašli smo da te ključne informacije nedostaju. One jednostavno nisu uzete u obzir." kaže Urban.

Svaka vrsta reaguje na klimatske promene drugačije. Urban tvrdi da kompjuterski modeli različite vrste poput ptica, sisara ili guštera računaju kao jednake. Iz tog razloga, kako bi pomogli istraživačima koji se bave proučavanjem klime da unaprede sadašnje kompjuterske modele, Urban i kolege sumirali su šta većini modela nedostaje. Posmatrali su šest opštih ekoloških mehanizama: demografiju, fiziologiju, potencijal razvoja i nestanka vrsta, odnosno preseljenja u druga područja.

Od 131 naučnog rada na temu rizika od izumiranja različitih vrsta analiza je pokazala da je svega 23% uzelo u obzir makar jedan ekološki mehanizam koji bi uticao na nestanak nekog organizma.

Stiv Bajsinger, profesor biologije na Univerzitetu Kalifornija, Berkli slaže se sa konstatacijom da većina klimatskih modela nije fokusirana na mehanizme poput fiziologije ili interkacije vrsta. Ali, napominje da je video nekoliko radova koji su uključili hladnokrvne životinje, guštere na primer, čija fiziologija je usko povezana sa temperaturom tako da njihove rekacije na globalno otopljavanje mogu jednostavno da se predvide.

Međutim, sisari i ptice predstavljaju mnogo zahtevniji zadatak za naučnike. "Postoji mnogo potencijalnih faktora sa kojima klima, koja se menja, može uzajamno da deluje i to predstavlja izazov za buduća istraživanja." kaže Bajsinger.

Kako rasvetliti sve ove probleme veliko je pitanje prilikom kreiranja kompjutreskih modela. Urban napominje da je evoluciju posebno teško proučavati, jer se sporo odvija. Zato je njegov tim je predložio da se posmatraju svaki o šest predloženih mehanizama. "Iako to uopšte nije jednostavno, bolji modeli su neophodni. Gledajući koliko su postojeći modeli svedeni, neki malo realniji svakako bi bili od pomoći. Naravno, dok se ne razviju komplikovani koji pokrivaju sve elemente koji utiču na promene u životnoj sredini." zaključuje Urban.