Zbog čega je bol neophodan?

Bol je individualni i subjektivani doživljaj. Doživljaj bola zavisi od brojnih faktora - fizioloških, psiholoških, čak i socioloških.

Mi osećamo bol svaki dan. On kontroliše naše ponašanje, oblikuje naše navike i pomaže nam da preživimo. Zahvaljujući bolu, na vreme sklanjamo ruku od vrele ploče, bežimo od ose, odlazimo kod lekara, itd.

Postavljaju se pitanja:" Kako funkcioniše mehanizam percepcije bola, zašto neki ljudi uopšte ne osećaju bol, i kako se telo štiti od bola"?

Zašto osećamo bol?

Naše telo se sastoji od velikog broja ćelija koje su u neprekidnom dijalogu. Da bi one mogle da komuniciraju, postoje specifični proteini u ćelijskoj membrani - jonski kanali. Pomoću njih ćelija razmenjuje jone sa drugim ćelijama i komunicira sa spoljnašnjom sredinom.

Uz pomoć natrijum - kalijum pumpe, vrši se balans i transport jona kroz ćelijsku membranu, tako što se, u pojedinim situacijama, ispumpava višak natrijum-jona iz ćelije, a upumpavaju kalijum joni.

Funkcionisanje kalijum-natrijum pumpe je toliko važno, da se polovina pojedene hrane i skoro trećina udahnutog kiseonika koristi za obezbeđivanje energije za njen rad.

Za prenos impulsa bola naročito su važni natrijum kanali. Kada nešto deluje na ćelijsku membranu, struktura natrijum kanala se deformiše i on se otvara. Usled promena u jonskom sastavu nastaju električni impulsi koji se šire po nervnim ćelijama.

Neuroni (nervne ćelije) sastoje se od ćelijskog tela, dendrita, razgranatih nastavaka koji dovode nadražaj do tela neurona i aksona koji odvode nadražaj dalje do sledećeg neurona. Na kraju aksona nalaze se mehurići sa neurotransmiterima - hemijskom supstancom, koja učestvuje u prenosu impulsa od nervne ćelije ka mišićnoj ili drugoj nervnoj ćeliji.

Na primer, prilikom sečenja hleba posekli ste prst. Međutim, vi ne produžavate dalje da sečete prst nego povlačite ruku. Zašto?

To je zato što se nervni impuls munjevito prenosi preko detektora bola do kičmene moždine gde motorni nerv izdaje komandu mišićima - Povuci ruku! Međutim, bez obzira što ste povukli ruku, vi i dalje osećate bol jer se mehanizam prenošenja bola nastavlja. Jonski kanali i neurotransmiteri šalju impulse u mozak.

Signal bola prolazi kroz talamus, hipotalamus, retikularnu formaciju - i na kraju, bol dolazi do svog odredišta - osetljivog područja u kori mozga, kada postajemo svesni bola u potpunosti.

Ko oseća više bol: muškarci ili žene?

Do danas je sprovedeno mnogo istraživanja o prirodi ženske i muške boli i većina njih ukazuje na to da žene osećaju bol različito od muškaraca.

Naučnici su otkrili, analizirajući bolničke zapise, da žene teže trpe bol i da ga češće osećaju nego muškarci. Plastični hirurzi iz Sjedinjenih Američkih Država ustanovili su da žene u koži lica imaju dva puta više nervnih receptora na jednom kvadratnom santimetru nego muškaraci.

Prema istraživanjima koja su objavljena u časopisu „Bol" devojčice se rađaju osetljivije na bol. Kod novorođenih devojčica, mimičke rakcije na ubod u stopalo izraženije su nego kod dečaka.

Takođe, žene se češće žale na bol posle operacije... Zato u pomoć „slabim" ženama dolaze hormoni.

Na primer, jedan od ženskih polnih hormona estradiol (najjači estrogen) umanjuje aktivnost receptora za bol i pomaže ženama da lakše podnesu visok nivo bola.

Tako na primer, nivo estradiola iznenada raste pred porođaj i deluje kao neka vrsta analgetika.

Na žalost, posle menopauze nivo tog hormona u organizmu se smanjuje i žene sve teže podnose bol. Uzgred, kod muškaraca je slična situacija sa testosteronom.

Nivo tog muškog polnog hormona snižava se sa starenjem i neki siptomi bola postaju izraženiji.

Bol nije samo prenos nervnih impulsa u mozak, to je takođe i psihološka percepcija. Na primer, učesnicima jednog istraživanja, u tri navrata su povećavali prag bola nakon što su im pokazali kako drugi učesnik tiho pretrpi svoj bol.

Na doživljaj bola utiču i neki drugi faktori kao što je prethodno iskustvo, kultura, strah i anksioznost...

Smatra se da muškarci lakše podnose bol i zbog činjenice da se od rođenja uče da budu „muževniji" pa im se često govori da  „dečaci ne plaču", „ moraš da istrpiš" „plači tiho"...