Uzvišeno i lepo

U spisu „O uzvišenom i lepom" Edmund Berk Lepo suprotstavlja Uzvišenom.

Lepota je pre svega objektivno svojstvo tela „kojim ona pobuđuje ljubav" a na ljudski um deluje preko čula. Suprotstavlja se ideji po kojoj se Lepota sastoji od proporcije i prikladnosti (tako se upustivši u polemiku sa zastupnicima postulata estetičke kulture, kroz vekove), već tipičnim za Lepo proglašava kategorije kakve su raznovrsnost, sićušnost, uglačanost, stupnjevita varijacija, finoća, čistoća, bistrina boje, pa (donekle) i ljupkost i odmerenost.

S druge strane, Uzvišeno podrazumeva širinu opsega, neprohodnost i zapuštenost, čvrstinu koja je i masivna, skrovitost.

Uzvišeno niče kad se uskovitlaju strasti poput užasa, uspeva u tami, priziva ideje moći i onog lišavanja čiji su primeri praznina, osama i tišina. U njemu preovladava poteškoća i stalno stremljenje ka nečem većem.

Kada Berk govori o zvuku Uzvišenog i priziva u sećanje „tutnjavu ogromnih slapova, mahnitanje oluje, groma ili artiljerije" ili urlik životinja, njegovi primeri mogu se učiniti i prilično nezgrapnim.

Duboka veza Lepog sa Uzvišenim 

Ali, kad progovori o iznenadnom doživljaju zvuka znatne jačine, spram koga je „pažnja... napregnuta a sve moći budne i spremne na odbranu", pa kaže da „jedan jedini zvuk poprilične snage, makar i kratkog trajanja, ukoliko se ponavlja u intervalima, ostavlja snažan utisak", teško je ne pomisliti na početak Betovenove Pete simfonije.

Ovaj irski filozof tvrdi da nije u stanju da objasni pravo ishodište dejstva Uzvišenog i Lepog, ali zato daje odgovor na pitanje: "Kako užas može biti prijatan"? Ono glasi: "Kad ne navire iz velike blizine".

Odstojanje od onoga što uliva strah podrazumeva neku vrstu bezinteresnog odnosa - dakle, bol i užas su izvorište Uzvišenog ukoliko ne predstavljaju stvarnu pretnju.

Ono što je zanimljivo je činjenica da je ta ista vrsta bezinteresnog odnosa vekovima pratila ideju Lepog. Lepo je ono što pričinjava zadovoljstvo koje ne nagoni nužno na posedovanje ili trošenje stvari koja prija; isto tako, užas koji se vezuje za Uzvišeno jeste užasnutost nečim što nas ne može zaposesti niti povrediti.

U tome je duboka veza između Lepog i Uzvišenog.