Čokolada, kraljica slatkiša

Bila je poznata još u doba Asteka, koji su sušili zrna kakaoa na vatri, mleli ih i mešali sa vodom i ljutom papričicom! Tada je čokolada bila dostupna samo u visokim slojevima društva, ali je davana i vojnicima pred odlazak u bitku, jer je smatrana sredstvom za jačanje.

Nastaje od kakao praha dobijenog od plodova biljke kakaovac (ʼTheobroma cacaoʼ) poreklom iz Centralne Amerike. U Evropu su je preneli Španci prilikom svojih osvajanja u 15. veku.

Prekretnicu u proizvodnji čokolade napravio je holandski hemičar Kunrad van Hauten, kada je pomoću hidraulične prese ekstrahovao skoro 50% kakaovog masla, koje je plivalo po površini i bilo neprivlačno za oko. Tako je dobio masu koja je mogla da se melje u prah.

Mnogo kasnije kakao buter se topio, a tako dobijenoj glatkoj masi dodavan je šećer, što je čokoladu učinilo ukusnijom. Pošto sadrži mast i šećer, čokolada stvara osećaj sitosti, a gvožđe podstiče transport kiseonika u mozak, što povećava budnost i aktivnost čitavog organizma.

Vrste čokolade

Čokolada za kuvanje (ili nezaslađena čokolada) ne sadrži dodatke poput mleka ili šećera. Crna čokolada sadrži veći procenat kakao zrna (minimum 50% kakao delova). Smatra se najkvalitetnijom i najzdravijom vrstom čokolade.

Crna čokolada može se podeliti prema procentu kakaoa, kakao butera i šećera. Ukoliko sadrži najmanje 15% tečnog kakaoa i isto toliko kakao butera, a minimum ukupne količine kakao delova je 60%, onda spada u slatke čokolade.

Ukoliko je procenat tečnog kakaoa najmanje 35% i isto toliko sadrži kakao butera i šećera, onda spada u gorke čokolade.

Mlečna čokolada sadrži iste sastojke kao i crna, ali se dodaje i mleko u prahu, čiji kvalitet, zajedno sa procentom kakao delova, određuje ukupni kvalitet proizvoda. Smatra se da mora imati minimum 30% kakao delova.

Bela čokolada sadrži iste sastojke kao i mlečna, osim što ima kakao buter, a ne kakao masu. Kvalitetna bela čokolada mora imati minimum 26% kakao delova, odnosno kakao butera.

Čokolada i zdravlje

Čokolada sadrži veliki broj hemijskih sastojaka. Feniletilamin deluje na krvni pritisak i nivo glukoze u krvi. Magnezijum smiruje nervnu napetost, a gvožđe pomaže kod blage anemije.

Kofein je takođe u sastavu čokolade, ali ga ima mnogo manje nego u kafi ‒ za količinu koju sadrži jedna šoljica kafe, potrebno je 800 g čokolade.

Prema rezultatima svetskih istraživanja, crna čokolada koja sadrži više od 60% kakao delova veoma je jak antioksidans, a budući da sadrži polifenol i flavonoid, čisti organizam od slobodnih radikala. Takođe, do 10% povećava proizvodnju HDL (dobrog holesterola), koji štiti krvne sudove.

Ako više volite mlečnu čokoladu, trebalo bi da znate da je poput neke „razblažene" varijante, čije su sve dobre vrednosti stavljene po strani nauštrb dobrog ukusa. Sadržaj kakao delova je i do tri puta manji, dok dodato mleko sadrži zasićene masnoće koje ipak povećavaju nivo holesterola.

Crna čokolada takođe sadrži zasićene masti, ali one su iz kakao putera, u obliku stearinske kiseline koja nimalo ne utiče na nivoe holesterola. Druga činjenica je da mlečna čokolada sadrži više šećera, koji posledično podiže apetit, dok kod crne čokolade nema takav učinak.

Kada jedemo slatko, količina šećera u krvi diže se naglo, a onda brzo i pada, pa smo brže gladni i jedemo više. Masna hrana i hrana bogata ugljenim hidratima stimuliše takve reakcije mozga i kao rezultat može da se desi da se i prejedemo.

Bela čokolada se i ne može nazvati čokoladom. To je proizvod baziran na šećeru i masnoći. Ako crna čokolada zdravstvene efekte duguje velikom sadržaju kakao delova, onda je kod bele takav efekat ravan nuli.

Zato, kao i u svemu, i u ishrani je potreban balans. Jesti čokoladu je dobro, ali nije dobro ako je jedete previše. Nekoliko kockica tamne čokolade dnevno dovoljno je da osetite dobrobit od antioksidansa i minerala koje sadrži.