Diofant

Japanski matematičar Seki Kova (1683) poboljšao je vrlo staru kinesku metodu rešavanja sistema linearnih jednačina, čiji su koeficijenti prikazivani bambusovim štapićima. Bambusov štapić bio je postavljen u tablici na ono mesto gde treba da stoji odgovarajući koeficijent. Pomicanjem i preslaganjem štapića rešavao se ovaj sistem jednačina.

Kada bismo neku današnju jednačinu, na primer:

5 x + 3 y = 7,

dali nekom iz doba Diofanta, on bi bio krajnje zbunjen, iako bi znao da reši tu jednačinu. Naime, u to doba matematičari su se koristili potpuno drugačijim načinom rešavanja zadataka, a ovaj današnji zapis u obliku simbola tek je skoriji izum.

Diofant je prvi rešavao ovakve jednačine. Ne zna se tačno kada je živeo ‒ neki autori veruju da je živio u trećem veku posle Hrista, dok ga drugi smeštaju u rani početak prvog veka. No pouzdano se zna da je bio grčki matematičar i da je radio u palati na aleksandrijskom koledžu u Egiptu.

Prvi je počeo da koristi algebarske simbole i oni su ubrzo zamenili pisanje algebre u prozi na verbalan način koji se nazivao „retorička algebra".

Njegov rad sačuvan je u šest, danas poznatih poglavlja „Aritmetike" (sedam poglavlja je izgubljeno), i to je bio najstariji sistemski traktat o algebri. Prvenstveno se interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina.

Znatno je doprineo napretku algebre upotrebivši simbole za veličine, matematičke operacije i odnose, koji su do tada opisivani samo rečima.