Magna karta - mitovi i činjenice

Uticaj ovog značajnog dokumenta vidljiv je i u umetnosti i popularnoj kulturi: tako je kompozitor Kurt Vajl jednu svoju kantatu posvetio Magna karti, a reper Džej-Zi nazvao je, u igri reči, svoj dvanaesti album po ovom dokumentu.

Postoji više mitova vezanih za Veliku povelju sloboda. Ona nije bila prvi ovakav dokument: Henri Prvi je vek ranije objavio povelju o krunisanju od dvadeset klauzula. Priča o nezadovoljnim baronima koji su prisilili kralja Džona da potpiše povelju koja bi i njima i ostalim Englezima omogućila određena prava i slobode, povezana je sa pripovešću o Robinu Hudu, junaku koji, pod tiranijom kralja Džona, uzima od bogatih da bi dao siromašnima - i deo je engleskog folklora.

Pored mesta i datuma, za ovaj dokument zna se da nije potpisan u današnjem smislu reči, već je, u skladu sa tadašnjim procedurama, kralj izrazio svoju saglasnost sa dokumentom, i potvrdio je kraljevskim pečatom. Magna karta sadrži oko 3550 reči na latinskom jeziku, a pojedini delovi danas su potpuno irelevantni, poput uklanjanja brana za ribe na pojednim mestima reke ili širine vijka za izradu monaških odora.

Sam naziv Magna karta pojavljuje se kasnije, 1218. godine, a ne u vreme kada je sačinjen. Originalna povelja koju je zapečatio kralj Džon važila je samo kratko, nekoliko meseci, i nije bila zamišljena kao obavezujući pravni akt. Takođe, čuveni odeljci dodati su naknadno, a sam originalni tekst bio je niz određenih zahteva i trdnji.

Iako se slavio značaj povelje za englesko pravo 2015. godine, nije uzeto u obzir da su njeni delovi zvanično ušli u zakon tek 1297. godine, tokom vladavine Edvarda Prvog. Kralj Džon je gotovo odmah odbacio dokument, pre nego što se vosak pečata osušio, i zatražio od pape da povelju proglasi nevažećom. Tek je Džonov sin, Henri Treći, 1225. godine prihvatio dokument koji je njegov otac odbacio. Takođe, baroni su ga primorali da stavi svoje ime na povelju o pravima.

Iako je u svesti britanske nacije Magna karta najznačajniji dokument u oblasti istorije britanskog prava i zakonodavstva, zvanična internet stranica britanske vlade pokazuje koliko je malo od ove povelje ostalo u današnjem britanskom zakonodavstvu ‒ tek tri odeljka. Od njih, poznata je samo klauzula 29, dok se druge dve odnose na crkvu i slobode grada Londona.

Klauzula 29 odnosi se na to da nijedan slobodan čovek ne može biti zatvoren, lišen prava i imovine, stavljen van zakona, prognan, ili lišen na bilo koji način, osim da mu se zakonito sudi, kao i svim drugima, kao jednakima. Međutim, treba imati na umu da u vreme kralja Džona pola populacije nije spadalo u „slobodne ljude", već su bili vlasništvo svojih gospodara.

I pored svih ovih činjenica, Magna karta je u svesti ljudi ostala ime, ideja i simbol. Prvi put je štampana 1508. godine u tako malom formatu da je mogla da stane na dlan. Visoko je cenjena ne samo u Velikoj Britaniji već širom zapadnog sveta. Na suđenju 1964. godine, Nelson Mandela naveo je da je Magna karta ikona zapadne demokratije, a Džon F. Kenedi izjavio da je jedini komad američkog tla u Engleskoj - u Ranimedu, gde je pečatom priznata ova povelja.

Kopija Magna karte iz 1297. godine prodata je 2007. godine na aukciji za 21,3 miliona dolara.