Teretana za vazduhoplovstvo

U ovoj neobičnoj laboratoriji postoje četiri simulatora leta: tri za avion i jedan za helikopter. To su uređaji koji verno oponašaju uslove pravog letenja - prikazuju kako vazduhoplov reaguje na primenu kontrola za upravljanje, efekte drugih sistema i realne događaje u vazdušnom saobraćaju. Simulatori su jedinstveni i po tome što su pravljeni potpuno ručno.

Idejni tvorac ove laboratorije prof. dr Petar Mirosavljević ističe da je za buduće inženjere vazdušnog saobraćaja važno da se upoznaju sa sredstvima koja će im koristiti u radu, da razvijaju osećaje i učestvuju u saobraćaju. Studenti uče da se suočavaju sa problemima i sami donose odluke da bi sutradan kao inženjeri mogli da kreiraju održiv razvoj vazdušnog saobraćaja: bezbedno, ekonomično i ekološki prihvatljivo. Pomoću ovog sistema simulatora leta to je i moguće, jer se umrežavanjem obrazuje sistem vazdušni prostor - kontrola letenja - radar, pa se bolje razume vazdušni saobraćaj , a time podižu i faktori bezbednosti.

Krunu znanja i veština u tehnikama leta na osnovnim studijama predstavlja izvođenje leta između dva velika međunarodna aerodroma, po svim propisima instrumentalnog letenja. Laboratorija ima poseban značaj na master i doktorskim studijama.

Tada se koristi za simulacione vežbe velikih vazduhoplovnih katastrofa i njihovih rekonstrukcija, kao i za pronalaženje načina kako su mogle da se izbegnu. Prof. Mirosavljević smatra da je ključni momenat - najviši nivo učenja kada studenti dožive najkritičniju situaciju koja se u stvarnosti desila i shvate šta je moglo da se uradi da do nesreće ne dođe. 

Tako je Anja Krneta, prvi ženski vojni pilot helikoptera u Srbiji, na master studijama na Saobraćajnom fakultetu radila rekonstrukciju udesa helikoptera Sikorski S-76, koji se dogodio 2005. godine u Meksičkom zalivu.

Posada tokom leta nije primetila da je helikopter duže vreme bio u poniranju, te su se srušili u more. Dakle, uzrok nesreće bila je ljudska greška, a simulatorom je pokazano kako su mogli da je izbegnu.

U Laboratoriji za vazdušni saobraćaj često gostuju profesionalni piloti i kontrolori letenja civilnog vazduhoplovstva koji vrše evaluaciju ovakvih vežbi. Pošto se sve dešava u učionici, kabina simulatora aviona i kontrolni ekran tornja udaljeni su samo nekoliko koraka.

Profesionalni kontrolori napominju da su prvi put mogli da vide kako funkcioniše sistem kontrolor-pilot, tj. da vide na koji način i kojom brzinom će pilot odreagovati na njihovu naredbu.

Znanje o saobraćaju najbolje se stiče kroz sopstveni doživljaj i iskustvo. Zbog toga je važno da budući avio-inženjeri uče na tuđim greškama, da se poistovete sa pilotima i kontrolorima leta, kako bi jednog dana radili na poboljšavanju vazduhoplovnih propisa i menjanju procedura letenja.