Najvažnije je da se pokrenemo!

Ovom problematikom godinama se studiozno bavi prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog sa Klinike za dijabetes i bolesti metabolizma.

„Najvažnije je da se pokrenemo! Nije potrebno da do iznemoglosti vežbamo po teretanama i fitnes centrima, ne moramo da robujemo kojekakvim treninzima, važno je da hodamo, da šetamo, da ne provodimo vreme ležeći i sedeći. Pokušajte da vožnju automobilom ili gradskim prevozom zamenite šetnjom do posla i nazad, ili uvedite obaveznu popodnevnu i večernju šetnju sa prijateljima umesto ispijanja kafe", savetuje dr Vesna Dimitrijević Srećković i dodaje da je neophodno uvesti zdrav režim ishrane, koji ne mora da bude nimalo komplikovan i koji ne zahteva da unosite namirnice za koje možda nikada niste ni čuli.

Naime, nakon višegodišnjih istraživanja, ovaj vrsni endokrinolog i, pre svega, žena posvećena nauci i istraživanjima, uspela je da svoja iskustva i rezultate istraživanja pretoči u knjigu „Post - put u zdrav život". U ovoj knjizi nalaze se saveti kako da se ishrana kroz post modifikuje i dopuni namirnicama koje su sastavni deo mediteranske ishrane, a pronalazimo ih u našem neposrednom okruženju, i to bez mnogo muke. „Neverovatno je koliko je lako delovati preventivno na razne bolesti a takođe, što je još važnije, koliko je dobro za oboleli organizam praktikovati mediteransku ishranu. To je prvi korak za poboljšanje kvaliteta života", naglašava dr Vesna Dimitrijević Srećković.

Život je pun bura, često se smenjuju radost i tuga. Ponekad je ritam svakodnevice toliko brz da naše misli više ne mogu da prate naše telo... U takvim situacijama, put u sebe, ka samospoznaji, jednako je neophodan koliko i sam vazduh koji dišemo, a na tom putu molitva i meditacija mogu mnogo da pomognu. U tom smislu savet smo potražili i od Margarite Milenković, reiki grand master učitelja. „Reiki je ušao u zvaničnu medicinu i mi danas u Srbiji držimo radionice i obuku za samopomoć i u državnim zdravstvenim ustanovama.

Reiki pomaže da se vratimo sebi, svojoj suštini, da iskoristimo pozitivnu energiju svog bića i pomognemo svojoj duši i telu. Da, treba se zdravo hraniti i voditi zdrav život, ali isto koliko vodimo računa o telu i ishrani moramo da brinemo o svojim mislima i svojoj duši", upozorava Margarita i dodaje: "Moramo da tražimo najbolje u sebi, moramo da volimo sebe i druge, moramo da ostanemo imuni na stres čak i onda kada mislimo da je to nemoguće jer treba da tražimo put do svetlosti kroz ljubav koju širimo u sebi i oko nas."

Nakon svega rečenog i napisanog, kao i za sve u životu, izgleda da nam je rešenje tik ispred nosa a od panike i stresa ga ne vidimo. Šta sam naučila od svojih sagovornika? Dobar je avokado, ukusni su i mango i papaja, losos i tuna ali odlična je i jabuka ajdara, breskva i šljiva, baš kao i skuša, med, kupus, pasulj i paprika.

Lep vam je i nov auto, ali iskušajte svoje noge, one su najbolje prevozno sredstvo i idu na sopstveni pogon, od čega će vam telo biti vitkije a obrazi rumeniji. Razgovarajte sa ljudima, ali najviše pažnje posvetite razgovorima koje vodite sa svojom dušom, neka vam misli budu bistre a savest čista. Pokušajte da oprostite sve i svakome, nagomilano razočaranje, bes i tuga vode u bolest. Budite svesni činjenice da je balans u životu najvažniji za očuvanje harmonije duha i tela; čak i onda kada ste okruženi haosom, neka vas štiti unutrašnji sjaj pozitivnih misli, blistav od ljubavi koju dajete i primate, blistav od načina na koji pomažete drugima i praštate, blistav od onog Ja, koje ne date nikome i ničemu da ga uprlja, uništi, promeni, jer pripada samo vama.

Budite jednostavni, to je mnogo teže nego da komplikujete; lako je pronalaziti opravdanja za komplikovanost, teško je održati nit jednostavnosti. Ne sretoh moralno posrnulog čoveka koji „puca" od zdravlja i zrači svetlost, lepotu i radost, obično su gordi, arogantni i neuravnoteženi.

Sa druge strane, viđala sam ljude sa najtežim dijagnozama koji su bili „životniji" od nekih u najboljim godinama. Postoje situacije koje ne možemo da izbegnemo, postoje ljudi koje ne možemo da „zaobiđemo", postoji život koji treba da živimo, punim plućima, ispunjeno, odgovorno prema sebi i drugima, jer samo je jedno na kraju izvesno, neminovno i isto za sve, a ostalo uglavnom zavisi od nas.