Kako se unutrašnjost Zemlje hladi

Otkriće novog tipa hidrotermalnog sistema otvora na Zemlji može da pruži odgovor na teoriju po kojoj se Zemljina kora hladi na morskom dnu. Dodatno, novi podaci pomažu naučnicima da preciznije tumače klimu u prošlosti.

Do otkrića je došao tim sa naučnika Nacionalnog Insitituta za okeanografiju i Univerziteta Sauthempton, korišćenjem najnaprednije tehnologije za istraživanje mora – robota podmornica i podvodnih vozila na daljinsko upravljanje.

Dr Bremli Murton, supervizor istraživanja objavljenog u časopisu Nature Communications kaže: „Otkriće doprinosi našem boljem razumevanju kako se unutrašnjost Zemlje hladi. Teorija nam odavno ukazuje da se na određenim mestima zemljina kora više hladi, i postojanje novog tipa hidrotermalnog sistema otvora može da odgovori na ovo misteriozno pitanje."

Naučnici misle da se ovakvi otvori mogu naći u delovima morskog dna koji su podložni tektonskim pokretima. Ali, s obzirom na to da su gotovo nevidljivi u odnosu na postojeće hidrotermalne otvore, način na koji nastaju nije do kraja istražen. Nova klasa hidrotermalnih sistema otvora otkrivena je na lokalitetu Van Dam u Karipskom moru.

Članovi ekspedicije koristili su sonar na robotu podmornici kako bi mapirali polje, pre nego što su na morsko dno spustili vozilo na daljinsko upravljanje kako bi sakupili uzorke hidrotermalne tečnosti.

Istraživanjem je utvrđeno da se minerali i hemijski sastav na lokaltetu Van Dam umnogome razlikuju od drugih sistema hidrotermalnih otvora. Rezultati su pokazali da je pedeset metara visokih dimnjaka na dnu mora formirano većinom od minerala bogatih magnezijumom, talkom i, sasvim neobično, od bakarnih sulfida.

Dodatno, ovi otvori izbacuju preko hiljadu kilograma tečnosti u sekundi, temperature 215 Celzijusa, koja oslobađa na stotine megavata toplote iz Zemljine kore.

Ovako veliki izlivi toplote i hemikalija mogu da utuče na balans magnezijuma i kalcijuma u morskoj vodi, koji su značajni za formiranje klime. Otkriće novih hidrotermalnih sistema otvora ukazuje na to da treba upotpuniti postojeća naučna saznanja kako bi se što bolje sagledala klima u prošlosti.