Dijeta zapravo ne postoji!

Zašto su dijete neuspešne – nekima su gotovo način života, stalno ih se pridržavaju, ali bez rezultata?

Danas imamo stotine varijanti, ali ono što je činjenica jeste da će svaka opcija delovati kod možda 20, 30 odsto ljudi. Naučno može da se dokaže da je povećanje telesne težine isključivo zavisno od zdravstvenog stanja čoveka. Dakle, ako postoji i minimalan problem u funkcionisanju fizioloških mehanizama, kažem fizioloških, a ne patofizioloških, doći će do promene u telesnom sastavu.

I otuda, u zavisnosti koji problem čovek ima, jedna dijeta deluje a druga ne. Ako neko ima problem sa želucem, on će vrlo lepo reagovati na dijetu koja je zasnovana na makrobiotici, na žitaricama. Ako neko ima problem sa, recimo, crevima, dobro će reagovati na dijetu sa proteinima. Jednostavno dolazimo do zaključka da je, ukoliko se bavite dijetama, dugoročnom ishranom čoveka jedino moguće uspostaviti pravu dijagnostiku.

Dijetu često doživljavamo kao rešavanje jednostavne jednačine – smanjimo unos kalorija i povećavamo potrošnju.

To nikada ne može dati rezultate. Ta jednačina je primenjiva, to uvek kažem i studentima, samo ako govorimo o metalnoj kugli pa koliko je zagrejemo, ona toliko i zrači. Danas je jasno pokazano da smo mi kvantna bića, daleko smo od fizičkih bića od krvi i mesa i mi fiziolozi, genetičari, molekularni bilozi, imunolozi, znamo šta se dešava unutar tih sistema kostiju, mišića, zglobova – to je jedan kosmos elektrike, hemije, energije, kvanta, atoma i tako dalje. Ako tako pojednostavimo stvari i kažemo „Ja ću danas potrošiti dve hiljade kalorija, a uneću hiljadu“, negde će doći do problema, jer mi sami pravimo energiju, naše telo svakog časa pravi sopstvenu energiju.

Da li postoji taj čovek koji može da izračuna koliko sam uneo kalorija? Najbolji poznavaoci dijeta ovoga sveta nikada neće moći da kažu koliko je neko uneo ili potrošio kalorija u toku dana. Tako da je ta teorija o kalorijama na prvom mestu jako iscrpljujuća, na drugom je jako nelogična i na trećem dugoročno je uvek neefikasna. Moramo se okrenuti malo težem putu, a to je okrenuti se metabolizmu.

Šta sve treba uraditi pre no što se dijeta započne i šta se događa u organizmu od momenta kada se uvede dijeta?

Kad govorimo o ishrani, uvek postoji neka asocijacija, čak i u krugovima ljudi koji su poznavaoci medicine ili prirodnih nauka – da su ti procesi i promene povezani sa crevima. Mi zaista i dan danas imamo vrlo često, vrlo pogrešno i otužno mišljenje, pogotovo kod žena – da ne smeju da jedu krompir ili pasulj ako žele da izgledaju dobro. Vi danas imate dijetu koja je, nažalost, vrlo česta, ja je zovem „pilećom dijetom“, gde imate piletinu i povrće i žene jedu samo piletinu i povrće po ceo dan.

Složićemo se da to ne može da bude način života. Ako vi vaša creva svakodnevno bombardujete istom hranom, ona stvaraju intoleranciju na tu hranu. To ne mora biti samo meso i povrće, to može biti šta god, stvoriće se intolerancija. Dakle, moramo da počnemo prvo od toga kako kombinujemo namirnice, šta se dešava sa namirnicama kad stignu u proces varenja. Ne zaboravimo da su creva i želudac naš drugi mozak, da je najviše hormona u crevima, odnosno u delu koji treba da svari hranu.

Tako da sve to zajedno zahteva dijagnostiku koja počinje od krvne slike. Krvna slika će nam dati jasan prikaz ukoliko želimo da gledamo unutar okvira fiziologije. Vrlo često ljudi dođu i kažu „Doktore, došao sam kod Vas, ali verujte mi, moja krvna slika je stoprocentno dobra“, a onda na kraju uvek zaključimo da baš i nije tako dobra. Ja uvek kažem da ne gledamo patološki model, gledamo fiziološki model – iako je neki parametar u okviru fiziologije zaista nije isto da li je on na donjoj ili na gornjoj granici.

To zavisi od delovanja enzima i hormona na parametar koji posmatramo i onda zaključujemo da stvarno možemo da imamo problem ali ne zbog jela. Danas ćete vrlo često naići na ljude koji vam kažu da zaista ne jedu i da vežbaju ali im niko ne veruje. Ti ljudi na kraju uđu u anksioznost, čak i u mogućnost da budu neshvaćeni i prema sami sebi, a oni su u pravu, stvarno ne jedu i stvarno vežbaju, a goje se ne od hrane već od poremećaja metabolizma, odnosno od intoksikacije.

To nikako, obično mi kažu „Pa ja imam građu tela koja je, s obzirom na moje godine, sasvim u redu“, a onda im odgovaram da svaki santimetar povećanog obima oko struka znači da ste za toliko procenata bolesniji. To je jasna korelacija, znači, svako povećanje obima struka pokazuje koliko ste bolesni iznutra, jer ta bolest pravi to povećanje obima. Svaki čovek bi trebalo da bude utoliko mršaviji i elegantniji sa godinama ako želi da živi dugovečno i vitalno, a to znači da dobro čuje, vidi, dobro se kreće i dobro pamti i sa devedeset godina.

O tome se radi, a to se zove vel ejdžing (Well - Aging), odnosno antiejdžing (Anti - Aging). Moramo da omogućimo telu da ono održava sebe, da mu ne otežavamo, a da to što se gasi sa godinama nekako podržavamo da se ne ugasi brzo i naglo. Niko nikad nije zaustavio starenje, ali ono što možemo jeste da ga ublažimo, a to je velika razlika.