Pedeseti rođendan „Džolin“ – priča o neobičnoj ljubavnoj pesmi Doli Parton

Žena peva ženi:

„Džolin, Džolin… preklinjem te, ne uzimaj mog čoveka… ne uzimaj ga iako možeš. 

Tvojoj lepoti poređenja nema, plamenim loknama riđe kose, tenu boje slonovače i očima smaragdnog zelenila…

Tvoj osmeh je kao dašak proleća, glas nežan kao letnja kiša i znam da ne mogu s tobom da se takmičim, Džolin…

On priča o tebi u snu, i ne mogu da učinim ništa da suzdržim suze dok izgovara tvoje ime, Džolin…

Moja sreća od tebe zavisi, i šta god da odlučiš, ti možeš imati koga god da odabereš, a ja ne bih mogla voleti više nikad, jer on je za mene jedini…

Džolin, preklinjem te, ne uzimaj mog čoveka.“

Stihovi jedne od najneobičnijih popularnih ljubavnih pesama, u kojoj se žena, iz očaja da ne izgubi onog koga voli, obraća konkurenciji, sa divljenjem, bez ljubomore i sujete, dobro su poznati ne samo ljubiteljima 77-godišnje američke kantri ikone Doli Parton.

Ovih dana navršilo se pedeset godina otkako je objavljen album sa pesmom, koja je doživela brojne obrade i kasnije.

Izvanredno zvuči u rok verziji benda "White Stripes". 

Doli Parton ju je pevala, između ostalog, i u duetu sa legendarnom australijskom pevačicom Olivijom Njutn Džon, neposredno pre njene smrti, što je objavljeno posthumno, sa Majli Sajrus, te sa popularnom italijanskom grupom „Maneskin“, pobednicima „Pesme evrovizije“ 2021. godine. 

A postoji li Džolin iz pesme i u stvarnom životu? 

Iza zanimljivog teksta stoji i interesantna priča, jer stihovi su inspirisani malom epizodom iz Dolinog života, još iz prvih godina njenog dugogodišnjeg braka, koju je prepričavala u intervjuima nebrojeno puta.

Bila je naime, pomalo ljubomorna na atraktivnu, visoku bankarsku službenicu crvene kose, koja je radila u lokalnoj banci i očigledno zapala za oko njenom mužu, pa mu je u šali prebacivala da nemaju oni toliko novca da on mora baš tako često da ide u banku.

Bez obzira na svoje planetarno poznate fizičke atribute, čak i Doli se osetila inferiorno u poređenju sa njom, pa joj je taj osećaj poslužio kao inspiracija za stihove. 

Nadenula joj je ime Džolin, jer se tako zvala mala osmogodišnja obožavateljka crvene kose i predivnih zelenih očiju, koja je posle jednog koncerta tražila od pevačice autogram. Kada joj je čula ime, Doli je pomislila kako je izuzetno pevljivo i poželela da napiše pesmu.

A šta se desilo sa glavnom „muzom“?

Uvek nasmejana i duhovita pevačica, koja se ne ustručava da prizna da svoj atraktivan izgled duboko u osmoj deceniji održava i estetskim zahvatima, otkrila je da je mnogo godina kasnije videla i bankarsku službenicu, koja je bila povod njene ljubomore. I?

„Nije više onako seksi“, priznala je, sa dozom satisfakcije u glasu. „Crvena kosa sad je seda, a 'zategnuta' guza sada isto tako 'zategnuto' jedva prolazi kroz vrata“, šaljivo je prokomentarisala Doli Parton. 

„U svačijem životu postoji neka Džolin, neko lepši, bolji od vas, zbog koga ćete se osetiti ugroženo“, priznala je jednom prilikom, ali i dodala da je bilo situacija dok posmatra muža kako hrče zavaljen u fotelju, kada bi pomislila: „Gde je sad Džolin, kad mi treba? Evo ti ga, uzmi ga!“