Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće u RTS Klubu

Melodije sa prethodnih Beogradskih proleća i danas znamo, volimo i rado slušamo. Utkane su u kulturne kodove generacija, poput neraskidivih niti po kojima prepoznajemo jedni druge. Zapisi, fotografije, predmeti iz porodične kolekcije Đorđa Marjanovića i Radoslava Graića, notni zapisi Muzičke produkcije RTS, video snimci iz Programskog arhiva RTS, sabrani u izložbenoj formi, omaž su stvaraocima i jednom vremenu i simbolično podstrek nastupajućem Festivalu 29. aprila u Kombank Dvorani. „Počnimo ljubav iz početka“ u RTS klubu svakog radnog dana od 11 do 19 časova (subotom do 15) do 6. maja.

Pre više od 60 godina, aprila davne 1961. godine, na sceni Dvorane Doma sindikata svoj uzbudljivi, glamurozni život počeo je festival zabavne muzike Beogradsko proleće. Ovo pravo muzičko osveženje u prestonici nekadašnje Jugoslavije dovelo je mnoga poznata imena muzičke scene u kultni prostor sa višedecenijskom tradicijom.

Godinu dana nakon jubileja, novi organizatori i vlasnici prava na Festival - Kombank Dvorana, u saradnji sa Radio-televizijom Srbije, učinili su da ova značajna manifestacija ponovo zaživi u istom, sada osavremenjenom prostoru, na Trgu Nikole Pašića, u samom srcu Beograda.

Prve stranice svoje zlatne istorije Beogradsko proleće ispisalo je 17. i 18. aprila 1961. godine, prateći dobre standarde Opatijskog i festivala San Remo. Organizatori Beogradskog proleća bili su Udruženje džez muzičara Srbije i Radio-televizija Beograd. Na konkurs koji je raspisalo Udruženje pristiglo je tada preko dve stotine melodija od kojih su selektori odabrali četrnaest. Prve večeri izvedene su četiri džez kompozicije, a drugog dana, na popodnevnom i večernjem koncertu, publici je predstavljeno četrnaest novih melodija zabavne muzike. Jedini žiri na prvom festivalu bila je publika.

Pobednik prvog „Beogradskog proleća" bila je pesma Anđelina, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme. Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom Nek' prođe zima, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu Valovi. Atmosfera na Festivalu je, prema sećanjima svedoka, bila „takva da se jedva čekala naredna godina predstavljanja".

U prvoj deceniji održavanja Festivala svaka kompozicija bila je izvođena u dve alternacije, koje su podrazumevale i dva aranžmana, jedan u pratnji Gudačkog zabavnog orkestra RTB, a drugi u pratnji Džez orkestra RTB, kojima su dirigovali Ilija Genić i Vojislav Simić. Najpopularniji voditeljski par finalnih večeri bili su Dunja Lango i Mića Orlović.

Beogradsko proleće okupljalo je popularna pevačka imena poput Đorđa Marjanovića, Lole Novaković, Nade Knežević, Dušana Jakšića, Bisere Veletanlić, Ljiljane Petrović, Mikija Jevremovića, Slavka Perovića, Beti Đorđević, Radmile Karaklajić i mnogih drugih, kao i kompozitore Radoslava Graića, Vojkana Borisavljevića, Aleksandra Koraća...

Tokom godina, manifestacija prvobitno osmišljena kao festival šlagera i zabavnih melodija, prerasla je u predstavljanje različitih žanrova, te su 1971. prvi put organizovane takmičarske večeri gradskih pesama i romansi i veče dečje muzike, a od 1979. godine uvedeno je i rok veče...

Iz perspektive današnjih generacija koje imaju na raspolaganju internet, mnoštvo televizijskih kanala, emisija i kulturnih događaja, teško je u potpunosti sagledati koliki je značaj imao festival Beogradsko proleće. Možda je dovoljno reći da je tokom bezmalo četiri decenije postojanja, „Proleće" bilo jedan od zaštitnih znakova i najznačajnijih kulturnih događaja, ne samo prestonice, već i cele Jugoslavije.

Ko nije uspeo da obezbedi ulaznicu za Veliku salu Doma sindikata i uživo sluša omiljene pevače, sedeo je te večeri kraj malog ekrana prateći direktan prenos koji je realizovala Radio-televizija Beograd.

Sećajući se šezdesetogodišnjice ovog popularnog festivala RTS organizuje izložbu u prostorijama RTS Kluba, verujući da će obnovljeno Beogradsko proleće aprila 2022. zaživeti u novom milenijumu i podariti nam pesme koje će rado slušati buduće generacije. I na ovom novom Proleću, u realizaciji same manfestacije učestvuje Revijalni orkestar Muzičke produkcije RTS, a Festival prenosi Radio-televizija Srbije.

Jedna od organizatorki izložbe, Ana-Marija Simonović, urednik složenih projekata RTS kaže: „Izložbu 'Beogradsko proleće u RTS Klubu' bilo je pravo uživanje realizovati, ali istovremeno ovaj rad je predstavljao veliki izazov za autorski tim. Oskudni podaci u arhivama za složen istoriografski poduhvat doveli su do mnogih oslanjanja na lična sećanja kompozitora, izvođača, članova porodica pojedinaca, a pre svega na često nepotpune novinske tekstove, pres klipinge. Sve to je bilo osnova za informaciju pred vama. Bez sumnje smo neke zaslužne pojedince nenamerno izostavili fotografijom, jer je nismo pronašli, ili rečju jer smo bili ograničeni prostorom ili smo imali nedovoljno informacija o njima. Ipak, ova istoriografska građa predstavlja vredan temelj za nekog budućeg istraživača muzičkog festivala Beogradsko proleće“.

Posebna zahvalnost za pomoć u realizaciji izložbe: Radoslavu Graiću, Marku Marjanoviću, Draganu Mirkoviću (Udruženje zabavne, džez i rok muzike), porodici Dušana Vidaka, Momirki Ilić (Fototeka Programskog arhiva RTS) Eleni Stojanović (Borba, dokumentacija), Ivani Đorđević (Radio Beograd).

Izvori: Sve fotografije, video zapisi, notni zapisi i pres kliping uzeti su iz Programskog arhiva RTS, Dokumentacije Radio Beograda i Muzičke produkcije RTS.