Igra koja nas menja – međunarodni autori na Beogradskom festivalu igre

Navođenje gledaoca da se zapita o prolaznosti vremena bila je namera autora predstave Tempo, finskog reditelja Kalea Nija. U Ostrvu vreline, uz trenje, varnice i zvuk upozorava se na ugroženost ekosistema.

„Ove godine, zaista hrabar slogan Budi igra koju želiš da vidiš. Naime, ukoliko priznamo sami sebi da je ovo igra koju gledamo na Beogradskom festivalu igre, odnosno na 23. ediciji ovog festivala igra koja nam se dopada, verovatno nas ona usput negde i menja", rekla je Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre.

Dirljivi komad Dragi sine priča je o porodici čiji se život menja kada sin odluči da ode u rat.

„Mi ovde želimo da prikažemo gubitak deteta, što je tragedija za svakog roditelja, pogotovo u sadašnjim trenucima, nevezano za kulturu, religiju ili tradiciju. Pokazujemo majku u takvim okolnostima", objasnio je Simon Repel, autor predstave iz Ženeve.

„Koreografija je bazirana na neoklasicizmu sa našim savremenim jezikom. Ima i dosta teatralnih prikaza. Nama je bilo vrlo važno da značenje i simboliku istaknemo i kroz najmanji pokret", objašnjava Saša Riva, autor predstave iz Ženeve.

Predstava Sport, italijanskog koreografa Salva Lombarda, istraživala je snagu tela, njegove granice, mogućnosti, ali i nemogućnosti.

„Akcenat nastupa je na padu. U smislu da ne znamo šta pad znači svaki put kad se desi i čemu može da nas nauči. Kako živeti i ostati u tom stanju, za nas je enigma svaki put kada padnemo, dođemo do nekog rešenja i značenja, ali svaki pad se doživljava kao prvi", izjavila je igračica Fabricija Dintino.

U okviru Festivala igre, koji traje do 8. aprila, odigraće se još jedna predstava u Ložionici, u utorak 31. marta. U pitanju je delo Lučijana Rosa iz Buenos Ajresa Apokalipsink. To je priča koja govori o tome kako tehnologija i društvo udaljavaju čoveka od onoga što on suštinski jeste, ali i njegov put da se ponovo pronađe.