Kapitalno izdanje o srpskoj avangardi: od Dučića do Crnjanskog, od simbolizma do nadrealizma

„Manifest srpske avangarde 1902 – 1934” kapitalni je projekat kojim je naša kultura prvi put na jednom mestu dobila osim tekstova i osnovne građe, i manifeste, programe, proglase, letke i programske parole i druge dokumente avangardista. Knjigu je priredio prof. dr Gojko Tešić, a objavio Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“.

Jedno uzbudljivo razdoblje srpske književnosti našlo se u ovoj obimnoj hristomatiji, koja predstavlja i višedecenijski istraživački rad istoričara književnosti Gojka Tešića. Koji nam je pokazujući da je manifest neuhvatljiv i da kao žanr izmiče klasičnoj kanonskoj odrednici u smislu da je striktno programski, pružio jednu sasvim drugačiju sliku naše književnosti.

„Sve te umetnosti su uvezane u jednu priču. Dakle, svi oni govore i o filmu, i o pozorištu, i o muzici. Naravno, poezija je u prvom planu. Dešava se nešto što potpuno menja sliku tog razdoblja. Imate Dučića, imate Rakića, imate Šantića, Jovana Skerlića… To su sve institucije srpske književnosti, srpske nauke, srpske kulture u najširem značenju te reči“, naglašava Gojko Tešić.

Do prvog svetskog rata od 1911. do 1914. imamo takva imena koja su, kako kaže Tešić ,napravila lom u srpskoj književnosti, ali i estetici i teoriji.

„Mislim na Stanislava Vinavera koji govori o jednom sasvim drugom konceptu. On uvodi parodiju kao neku vrstu kritičkog teksta“, dodaje Tešić.

Tokom Prvog svetskog rata srpska književnost ostaje bez matice i razvija se u drugim sredinama. Crnjanski je skoro sve najznačajnije rane radove objavio u zagrebačkom Savremeniku kao i u Književnom jugu. Dvadesete godine donose neku vrstu bure koja se ne dešava samo na pesničkoj nego i na umetničkoj i kulturnoj sceni.

„Zanimljivo je iščitavati tekstove prikaza, kritičke prikaze o Ujevićevom Leleku sebra Boška Tokina, ili recimo Rada Drainca i Aleksandra Ilića, ili Boška Tokina o Rastkovom Otkrovenju“, napominje Gojko Tešić.

Bogatstvo izama – dadaizam, nadrealizam, sumatraizam, simbolizam – i obilje činjenica nam govori da je avangardna srpska književna scena bila ravnopravna sa onim što je bilo aktuelno na evropskoj sceni. Prvi tom Manifesta srpske avangrade 1902 – 1923. pokazuje tu intelektualnu dramu i umetničku dinamiku. Do kraja godine očekuje nas drugi tom od 1923. do 1934. godine.